Srpski književni glasnik

568 Српски Књижевни Гласник.

М „нистарскога Савета у пензији, Андру Николића, председника Народне Скупштине, Др. Миленка Веснића, посланика у Паризу. Црна Гора именовала је за своје делегате: Лазара Мијушковића, Јову Поповића и Др. Луја Војновића, све бивше више чиновнике у Црној Гори. Грчка је одредила за своје делегате своја три најбоља познаваоца међународнога права и министра председника Веницелоса. Турска је одредила три своја најбоља дипломатска чиновника: Тефик-пашу, Рашидпашу и Низами Османа. ;

Делегати. су почели 30 новембра у“ Лондону преговоре за закључење мира у Сан-џемској Палати. Преговори морају тећи брзо, а у интересу је свих страна да буде што пре закључен мир. Врло је вероватно да ће ићи ствари међу са: везницима глатко, а да ће они имати са Турском тешкоћа.

Једновремено са овим, а на предлог енглескога министра спољних послова, Силе ће опуномоћити своје амбасадоре у Лондону да разговарају о начину на који се има одржати мир у Европи, регулисати питање о интересима Великих Сила и окончати питања која је последњи рат између Турске и балканских држава истакао на дневни ред. Једно од најважнијих питања, које ће се решавати јесте питање о стварању једне аутономне Арбаније и са тим у вези излазак Србије на Јадранско Море на своме властитоме земљишту. Поводом овога питања, које ће требати доцније расправљати, интересантно · ће бити да се зна становиште владе Аустро-Угарске. Оно је у овоме:

Аустроугарска влада је изјавила за времена да она ништа не тражи за себе. Да је она била искрена доказује: !, што понова није окупирала Новопазарски Санџак; 2, што је допустила да га окупирају Срби; 3, што не мисли да им спори право на њега; 4, што није тражила ништа за себе на економскоме пољу; 5, што није Србији никакав ултиматум упућивала; 6, што није чинила никакве војничке демонстрације ни на суву ни на мору. Аустроугарска влада је рекла у самоме почетку шта она неће и на томе је остала од првога дана до сада. Она се сагласила с Италијом има већ петнаест година да Албанија остане или независна или турска. Она остаје и сад при томе.

АустрогУгарска неће да Албанија постане талијанска, а ·

и -- о ови чл и. оре < и

Ба зона мара ћи а ње прије са оаасашни о аса 2