Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ > 879

~

има великих сродности између оба језика за први успешни

услов будуће заједнице 2 __" С.1. Мислите ли да се може зближење и коначна је: зична заједница вршити само помоћу уставно политичких промена 2 — 2. Какву улогу при процесу зближавања да изврши лингвистика 7 — 3. Каква је улога праксег — 4. Како мислите о зближењу словеначке правне, економске и политичке терминологије са српско-хрватском > Који би орган био за то позван г — 5., 6., 7. Исто у односу техничке, медецин_ ске, филозофске терминологије. — 8. Да ли да српско-хрват. ски језик избаци оне турске, арапске мађарске и тако даље речи, које се морају уклонити из речничког блага а да при том не трпи индивидуалност српско-хрватског језика — 9. "Да ли да словеначки језик лагано избацује оне речи које се сасвим разликују од хрватских израза, за које пак имамо зај мене у другим добрим словеначким речима, ближим (ако не | истим српско-хрватским)г — 10. Која би организација најпажљивије водила зближавање словеначког језика српско-хрватском, односно међу које организације да се подели посаор — 11. Како би било да се постигне, да се будући службени правопис, који би се развио из Левчевог Летописа, обазире на та начела — 12. Како би се могло утицати на писце и новинаре, нарочито пак на писце школских књига, да се држе зближавајућа начела2 — 13. Како би се најуспешније увели и водили курсеви за српско-хрватски језик у Словеначкој, прво по варошима» — 14. Како да се постигне, да учење српско хрватског језика, које већ постоји у средњим школама, методично и материјално побољша. — 15. Како да се дође до квалификација средњошколских професорских кандидата за учење српско-хрватског језика» — 16. Какав да буде ли: терарни програм Матице Словеначке (при целокупним издањима или при издањима у суседном дијалекту), програм Словеначке Школске Матице и Социјалне Матице, као и за су-

| деловање журналистике 2

Тежња словеначког народа иовом приликом несумњиво је искрена, као што је била иу ранијим приликама. Словенци објављују „анкету“ и, као што се види, готови су да учине велика попуштања ради опште заједнице. Они су такви били и при ранијим покушајима, и што се до дефинитивног спо разума није дошло далеко већих кривица је било на српској и хрватској страни. Сада, у измењеним приликама како у нашој тако и у хрватској књижевности, можда и није потребно нарочито говорити о потреби да се с највећом готовошћу и добром вољом изиђе у сусрет Словенцима, и да се овом приликом бар нешто учини за општу заједницу. .

У