Srpski književni glasnik

"О РРА, ЖЕ

"у 7 УУ

ПРЕ" У

>

ПРИ ИЦ УУ о УЧЕ

РеАра 3 887

не знам шта радим, као луда идем, све ми памет тамо. А он, пусти, родио, не можеш да га вучеш кући. Много га је, као блато. Нек опрости Бог што тако кажем. Једна жена овамо стала да проклиње и што је родио кад нема ко да га среди, а ја јој кажем: немој да си луда ; ако ти човек погине, нека ти барем деца не поскапају од глади. Ето ја вучем попину тулузину. Шта ћу, дао ми човек осам динара кад је Јанко пошао у рат. Хвала му, није 'ни опанке имао; бос да пропадне. Те му ја поспремам још којешта. А ја, видиш, идем боса, газим блато, вучем тулузину и дулеке, да се одржим . Сва сам про-

_ кисла, ама све ћу да заборавим само, Јанко да ми се врати.

Него дођох да те молим да ми напишеш једно писмо.. :тако прича Њука, жена од које купујемо пилиће и сир.

Сестра јој написала, а неки јој се смејали што је написала: „Драги Јанко“. — „Нека се смеју, не марим ја ништа“ каже она.

Сава Јеремијин погинуо, а није ни пушку испалио. Гра: ната му распрсла лобању и мозак му се просуо, али, кажу, ипак није одмах издахнуо, него је дуго кркљао. Другог на месту убила, а трећег само окрзла и свега зарила у земљу, па је онесвешћен лежао, кажу, двадесет и четири часа, док га нису болничари нашли им откопали Што више жртава, више бола, више незадовољства. Сељаци су неповерљиви, и ропћу: „Отишао мој син да заклони господу“. Једна жена кука: „Проклет био ко их поведе!“ Али се полакано ипак утишавају.

· Читају новине, па причају један другом и диве се како се

стари научењак и некадашњи министар опростио на гробљу са својим јединцом сином који је погинуо. Чује се да и официри гину и да их има рањених. Долазе лако рањени војници на неколико дана и причају незадовољним женама : „Е, да нисмо ми ударили на њих, дошли би они овамо, вама у госте, да вам оберу кукуруз“. Е, то је већ нешто друго: дакле, морало се. Једна жена била у Београду, да обиђе рањена сина, па сад свуда прича: :

— Да видиш, секо, у каквој лепоти лежи! Никад није сањао. Кревети, па јастуци, па све бело, и меко, и топло. Па како су обучени и како их негују! Сто. пута боље него ја што сам га родила. Све има: шта хоће да једе, ако хоће дувана, пара, ама све, не умем ни да ти испричам. Боже, рањен и каже да га много боли рука, али се опет угојио, па побе-