Srpski književni glasnik

888 Српски Књижевни Гласник. 7

лео, па леп. Мој син има исти кревет, исти јастук, као и капетански, ама као да су браћа рођена. Да плачеш и од ра. дости и од жалости. Он као помену да дође кући чим му буде мало боље, зажелео се, сиромах, — сиромах душман_ био! — своје куће и деце, а ја му кажем: „Седи ти, сине, ту, док добро не оздравиш. Ти добро знаш да ту негу не можеш да имаш код кућу. Страх ме да ти се не да рана на зло“... Па да видиш како лебде око њих оне господске девојке. Сестро слатка, није истина да господа гледају на нас. сељаке као на стоку... = 35

И у страх и бол меша се и једно друго осећање и друге мисли : дакле, рат је неизбежно зло, опште зло за опште добро; и има нечега лепог што блажи боле: има признања, има по: штовања, има љубави, велике братске љубави према мученику сељаку... МИ роптање престаје.

Данас једва било мало сунца. Зашло је крваво и небо поплавило крвљу. Гледам кроз прозор у сусеткину авлију. Шта је оно тамо иза стајар Сасвим бело дрво! Нека варка; досад то нисам видела. За снег је још рано, и данас је било сунце, а у ову хладну јесен не цветају воћке понова. Дрво се затресе и ја видех шта је. У ратно доба човек мисли на чуда, а ствар је сасвим природна: то су беле кокоши полегале по дрвету, па се сад гњезде и нијају гране. Понеке сељанке гаје само беле кокошке да би могле и њихово перје да продају перутаркама.

Заспале кокошке, из куће се не чује нико жив, само велики венци црвене паприке као да живи висе испод стреје и као да ми причају оно што знам. Црни, мокар плот од силних киша као да је проклијао, и зелени се маховина по њему. И високи кош, и дрвљаник, и бунар с ђермом црне се, као неке слике жалости, у залеђу црвенога, крвавога неба.

Шта ради и шта мисли сад та моја сусетка 2 И њен је јединац у рату. Млад, скоро се оженио, и детенце му тек проходало. Младица му мила и питома, и он добар и отресит, али мати зла. Много су се свађали. А сад, кад је објављен

њега су тек регрутовали и одмах повели. Били су се посвађали мати и син, иона није хтела да дође из винограда да му каже збогом, да га испрати. Мислила је да то није ништа озбиљно и да ће он за лан-два доћи, па држала гордо срце и брала жена грожђе. А сад, где је он чакг.. Он је