Srpski književni glasnik

890 · Српски Књижевни ГЛлАСНИК.

нуо! Како је чудна необична ствар рат!.. И завиди јој друга мајка којој је син заиста погинуо...

Пада киша, шкрипе кола, пљушти блато, чује се вика: „ајс, ајс, сива !, ајс, лепа“! и батина сечује кад тепање не помогне. Опет шкрипа и тумбање, сад наилази сенка на прозоре и нестаје је полагано — то су прошла кола натоварена до врха тулизином. МИ њих терају готово увек жене или дечаци, и готово сви газе боси по великом блату. Боси, а крај октобра ! | | 5

Пада киша, звоне звона, промичу црне шамије, пролази гологлав старац и дете. Умрла газда. Новакова снаја. „Прецркла за мужем“, кажу једни; „отровала се, трљала се, није хтела више да има деце“ — нагађају други. Била је, сирота, врло вредна. Баш пре два три дана долазила к нама и прича како не може дете да натера да иде у школу. — А ништа ми не треба код куће, само ми смета. Ја му кажем да су му зато оца отерали у рат што он неће да слуша. Ето ти сад рат. Целог лета не станеш. Ради, копај, рани, падај од умора. Кад дођеш кући увече, не можеш ни да једеш, да ти је само воде да се напијеш, па да легнеш, да се одмориш. Ако, ако, — све говорим и грабим да радим. Велим: иде јесен и зима, и славе и сватови, навеселићемо се инагостити. А оно ето ти јесен и гошћење. — дође рат, па ми одведоше човека. Ако дође, добро, ама ако се не врати, шта ћу ја да радимр Оно знам, имам деце, имам право да седим у кући, али ако они данас зло, сутра зло са мном, шта ћу онда 7...

Бринула се сирота, а није ни слутила .. |

Сахранили је по снегу Падала киша, падала, па јој се _ досадило, те се претворила у снег. Зар већ снег! Обелели кровови, оседела трава. Пуно, пуно белих слика. До јуче по зидовима кућа пружене лозе изгледале су као златни, резани украси, а сад по широким лишћу попао снег и притис--_ нуо га. А багреми се још зелене под снегом. У баштици наши шебоји полегли под влажним, белим, хладним теретом, згрчили се љубичасти шебоји и једва вире испод снега, као да би хтели да питају: шта је то, како се десило то чега. досад никад није било, Шебоји још у цвету, а снег пао. Снег и рат! Како је сад на бојишту Снег покрио крв. Све обе- _ лео, све сакрио, све пролепшао. Просуће се друга нова свежа _

а 2