Srpski književni glasnik

Мера са Му МАСЕ Иоо име - Ру . Миа · уз

896 _ Српски Књижевни Гласник. у

Очекивао је да неко предложи да се врате. Али ћутање се настави. Били су већ заморени после три-четири часа, проведена у том свету младости која настаје и страсти која се буди. Они су више стајали у страну од свега тога света, уза зид, повучени у кут, гледајући како игра тече с пуно младости и с пуно страсти. А кад би сеи они нашли у ггри, њихови су кораци већ били тешки и једва су стизали у такт са лаким скоком младих играчица. Давно су прошле године њихове страсне игре. Много је парова из њихова друштва улетело, један за другим, у живот. Младе девојке постајале су госпе, и нова јата су све више пристизала. А њима је живот текао данас као и сутра, и улазили су из године у годину неосетно, али све са мање даха и са наглом атрофијом душе. 25

Онај најмлађи, миришући јако обе своје руке, опет се огласи :

— Сву ми ноћ миришу руке; — и пруживши првоме до себе десну руку додаде: погоди чији је ово мирис»

Али овај, и не помирисавши, одврати главу од његове руке. Рече само: „Жена!“ Учинило се као да се хтео подсменути женској сићушности, и као да му је мисао била далеко од целог женскога рода. У ствари тако није било. На против, тога истог тренутка. цртајући једног ибиса, имао је. у памети једно ђаволасто девојче, раздрагано, насмејано и у непрекидном нокрету од пета до главе. Цело вече је пратио то девојче из игре у игру. Кад је играла Раз а4'Езраопе с једним студентом, он је, не скидајући очију са ње, обишао за њима сву салу у наоколо... Кармен, права Кармен!... Жива Танагра! И као да поче сам себе да пита: зашто се он неби њоме оженио... зашто2... заштор... Треба учинити само један корак... рећи једну реч.. Како би то био сасвим други живот... Ту му се задржа мисао са мало, врло мало блеска, па се замагли, и као магла се расплину, разби и нестаде. ·

— Испијте ово вино, — рече онај који је мало час звиздао — па да идемо код „Круне“. Биће тамо света.

Машише се чаша сви у један пут, и лако се куцнуше. Хтело им се некуда ићи, куд било, само у ново друштво, у које би утонули, изгубили се. Ћутање је почело да их притискује, мучи. Нечујно се оглашавала у њима узбуна заборављених ствари. ИМ на један пут, као кад се отворе врата.