Srpski književni glasnik

918 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

РАТНА ПИСМА.

НАШ НАЈВЕЋИ ЈУНАК,

ЈЕ

Дан још, два, кратко време само, па ће велики балкански рат за ослобођење, „страшна панахида што окове кида...“,. ући у историју. Као велико брдо дићи ће се у њој, као планина стојати кроз векове видна човечанству. Ни тада неће мировати, него ће живети с нама. Наука, песма, прича, роман и вали музике што запљускују срца, узеће овај силни и страшни догађај за предмет својих напора, и задуго неће бити мира српском перу, ни српском срцу, ни српском мозгу од сећања и осећања и размишљања поводом ових дана.

Писаће се о овом рату; почиње већ да се пише. А чиме може да се почне, сме да ли се другим почне ако не њиме, 0 њему, о јунаку његовом, српском сељаку > Не може и не сме ни са чиме другим.

Све величанство овога рата, оно страшно и силно што је рат донео, само је у томе што су његов ток и резултат као чудо највеће пали на наша срца и мозгове, укочивши нас оковима што се зову изненађење. Јер, само по себи све што је рат донео, чудо није требало ни могло да буде, јер ново није било ни за наше главе ни за наша срца. Напротив, било је само оно што смо желели да буде, што смо желели кроз векове, сањали, надали му се, ишчекивали га. Па · опет је дошло као чудо. Дошло је зато што нисмо веровали да ће доћи тако брзо и у тако страшној јави оно што смо“ гледали у сну. Желели смо, али нисмо веровали.

А како смо и могли веровати кад нисмо осећали снагу своју, кад нисмо видели снагу своју, кад нисмо знали снагу нашега сељака !

Последњих десетак година у најмлађој генерацији наше интелигенције почело је храбро да се пробија на пут право _ схватање о нашем сељаку. Местимице, као пре десетак година у Хрватској, избило је на површину свом силином љу- Х бави и вере, но догађаји нервозне садашњице, дневне трзавице,