Srpski književni glasnik

СРИ СИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

СИРОТА НАША МУМИЦА!

Мумица је већ навршила деветнаесту, кад јој је најзад успело скинути матроску блузу и продужити до чланака широку, швигаричку, карнирану сукњу. Сестре су се дуго и

" очајно опирале, и у двоје тихо, али узбуђено се саветовале иза затворених врата. Мумица је стојала пред њима као осуђеник, дурила се, ударала ногом о под и плакала.

— Већ ме другараце дирају и „млади људи“ ми се ругају за леђима.

— Шта те се тичу те другарице! — разјарено и презриво су је прекидале сестре. — Ти имаш само нас да слушаш, ми смо само троје, и ми те само волемо. Људи су рђави !... А млади људи су данас неваспитани. И испод твог

_ је достојанства да слушаш њихове Ек и У осталом,

та ти си још дете ! — Нисам ја више дете, ја сам деветнаест година! Да! — протестовала је јогунасто Мумица, а сестре су се ужаснуто

__ згледале, као да не разумеју и као да је то крај света.

~

+: И од то доба су настали све чешћи спорови између _ трију сестара, наставница више женске школе, и Мумице. И дотле је било разилажења и сукоба, али су се они расправљали с мање узрујавања.