Srpski književni glasnik

2 Српски Књижевни !|Лласник.,

Већ сама чињеница што је Мумица била апсолутно без амбиције, жалостила је била сестре. Тешко је учила, памет. јој никад није била око књиге, него се врзла око игара. А кад је с великом муком положила вишу школу, одједном се узјогунила и никако да пристане на даље студије. Бадава су се сестре напрезале да јој побуде частољубље позивајући се на покојног оца, професора, вегетеријанца и сачинитеља трију уџбеника, земљописа, аритметике и физике за српске православне автономне средње школе, о коме су оне говориле с обожавањем великог научника, кога је само смрт спречила, што није могао, на директни позив, заузети катедру у београдској Великој Школи. Свакидашње апеловање : — зар ти, кћи Василија Поповића, да не будеш прва у школи2 — Му. мица је одбијала раменима.

— Па шта ће бити од тебе ако не учиш, а ми умремор

— Ја ћу се удати!

Сестре би се укочиле на столицама са толике вулгарне тривијалности.

— Срам те било! И то си научила од оних распуштених другарица ! |

Али помоћи није било. Попустиле су. Најзад, јако су је волеле. Само су часове своје распоредиле тако, да увек једна буде крај „детета“. Чувале су је, облачиле лепше но себе, и ако стално по лањској моди, и водиле је у шетњу, не пропуштајући ни ту прилику за паметне савете о животу који је тежак, и људима који су гадни, нарочито мушкарци, који су створени да женске лажу, варају и упропашћују.

Сестре, Катарина, Ангелина и Вукосава, биле су све ружне, црне, кошчатих лица и снопастих струкова, ситних, бодљикавих, неповерљивих очију, поповићских, птичјих, шиљастих носева и тепава хода. Пунђице су им биле свом силом стегнуте и масне, да су се преливале у модро и изукрштане _ премногим и великим иглама. А Мумица је била смеђа, румена, с крупним плавим очима и с непокорном вијугастом косом. Сва округла, с рупицама на образима, и на бради и. на пуним, белим рукама. Права словенска, демократска лепота. Сестре су је звале међу собом: — Материна слика. А о матери, коју Мумица није ни упамтила, причале су пуноважно да је била лепотица. Но ако би Мумица на то весело кликнула: — па сви кажу да сам ја на матер! — оне