Srpski književni glasnik

18 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

чалник јаче и покуша да се исправи. — Видим да ћу морати наскоро да се разрачунам с њиме...

Она је једнако пробала шешире, загледала.

_— Збиља2 — нехајно запита, и ако му није ни чула пошледње ријечи.

— Показаћу му ко сам ја и шта могу! |

Јованка одбаци овећи шешир у страну, па, загладивши косу, приступи брату и погледа га отворено.

— Ти му се нећеш осветити, — одлучно проговори. Нипошто !... |

— Охо!...

И сав се наже, накриви према њој.

— А зашто, молим 2... |

— Зато... зато што не би било лијепо, што је он много

бољи него ли га приказују, — дочека Јованка ватрено и преко ока погледа на Љубицу. — И зато јер је несренан — Зар 2...

Мачалник стаде према њој и, цупкајући, помилова је по образу.

— Зар га ти боље познајеш од мене 2 — запита подемјешљиво. — Је ли»...

— Познајем га боље него сви ви, — узбуђено одговори Јованка, старајући се да му издржи поглед. — Више вриједи него десет Милојевића и Плетикосића !...

Љубица, која је рукама придржавала један шешир и као пробала га, застаде и нијемо их слушаше обоје. У крупним, плавим очима као да засвијетли нешто, крајеви танких скупљених усана задрхташе, ноздрве се раширише... Изненада се измаче испред огледала, прихвати Јованку за мишице, и, стискајући као клијештима, повика отегнуто :

— Ти га волиш 7... Волиш 2... |

— Волим, — дочека Јованка пркосно, отимајући се, а прси јој се надимају и нешто као да пишти, цијуче у њима. — Волим, волим, волим !...

—— А он тебе 2...

Догура је до дивана и, не пуштајуци из шака, питаше узбуђено, задихано :

— А он тебе 2...

Настаде крако комешање, хрвање међу њима. Љубица, наваљујући и питајући, стезала је све јаче, снажније, жешће,