Srpski književni glasnik

СиРАНО ДЕ БЕРЖЕРАК. 91

СирАно. Ал' отмено срце бије ту у мени! Образ мој од стида никад не румени! Поносим се чашћу, не гиздањем глупим. Ја никада нећу међ људе да ступим, Док увреду најпре нисам добро спрао, Да ми савест дрема, да ми понос пао ! Ја ничега немам, што личи, на мени, Али су ми срце и дух одевени Слободом и снагом. Тело не утежем, Али душу своју увек чврсто вежем. Мене дела красе, кудгод се осврнем; Уместо бркова, ја дух свој уврнем, И одважно ступам од круга до круга, Истином звечећи, уместо оструга !...

ВАЛВЕР. Господине... СирАно. Јесте, немам рукавица ! Некој хуљи бацих једну усред лица ! Била ми на сметњи, уз то врло стара, Бог би свети знао од којег је пара !...

ВАЛВЕР. Нитков, лудак, клипан !...

СирАНО. (Скине шешир и учтиво се поклони, као да му се Валвер пред-

ставио).

О, молим! Част кака !... (Представља се).

Сирано Савинјен, Херкул од Бержрака !... (Смејање). ВАЛВЕР. (Ван себе од беса). Лакрдијаш, хуља !...

СирАНО.

(Као да га је грч ухватио). У ВАЛВЕР.

(Који је хтео да оде, окрене се). Зар још не ћути2