Srpski književni glasnik

|

СИРАНО ДЕ БЕРЖЕРАК. ах

Само зрно једно... Макароне... (Она му пружи целу макарону, али јој он врати половину). Пола !... (Она хоће да му сипа вино, али јој он не допушта). | Чисте воде мало... — Тако, то је доста...

Ле БрЕ. Еј, моја будало!

ПРОДАВАЧИЦА. Још што 2

СирАНО.

Да пољубим вашу руку малу !

(Она му пружи руку. Сирано је пољуби, као да је рука какве принцесе). Хвала !...

(Поклонп се).

Збогом !... (Оде).

(Наставиће се.) Едмон РОСТАН.

(С француског превео Милан Димовић).

МРШАВА МАЧКА. (4)

Реми је сваког јутра пролазила крај Ликсанбура кроз чију је гвоздену ограду видео таласасте брежуљке обрасле "травом и жбунове егзотичног дрвећа под лаком маглом. Он је долазио до улице Карно и улазио у атеље. Кључ су му остављали под застирач за брисање ногу.

Лабанов атеље био је тако пун књига да би човек рекао: књижарски магацин. Гомиле књига пеле су се око почетих кипова запуштених под сасушеним крпама. Под је био сасвим покривен нагомиланим свескама. Корачало се по плочама од кожног повеза. Са свију страна биле су ивице полеђина са испупчењима од повезивања и вињетама, предње ивице пр: вене или ишаране разним бојама, корице жуте, плаве, црвене, које су висиле полуоткинуте. Огуљени крајеви фолио-формата