Srpski književni glasnik

НЕК ПРИ о РА." Де ~ о

МЕ > “ – ~

2 МРШАВА МАЧКА. 35

Мати, врло мирна, слеже мало раменима као да хтеде рећи:

— Боже мој, госпођице, чудна ми чуда !

И она нехатно гурну прозор.

Од тога дана, не знајући баш због чега, Реми се уздржа од упорног посматрања својих суседа. Али њему паде на ум да оне могу отићи и да их он неће више видети. Та помисао га растужи. Мисли му узеше озбиљан и промишљен ток. Он рече у себи да је матура како је Г. Годе-Латерас схвата мало озбиљна ствар и одлучи да буде сликар. Сликати! то му је изгледало јасно и лепо. Затим, помисао на Телемека прође му кроз мозак.

— Треба отићи и видети га, помисли он.

(Наставиће се). Анатол ФРАНС.

(С француског превела Ј. Ћ.).

УЕСЛЕО А

Сати су стали. Све теже на груд пада једнолично, мрачно вело. Нема сна, нема, а гасне око, тако би болно спавати хтјело. Знам како милују чело жарко сни као прамови женске косе, заборав мирну ко мирис чудни опојног поноћног цвијећа носе.

Нема их, нема. Што јеца вјетар, Зашто низ пусте га цесте гоне С јаблана сабласних трга грање, С кровова мутне се капи роне.

Како су јаблани златни били, Када се недавно сутон хвато. Зар је све лажно што је лијепо

И сање земље и неба злато2! 3: