Srpski književni glasnik

45 Српски Књижевни ГлАСНИК.

меника; затим је врло тешко напосе говорити о разним детаљима који су намијењени да својом појединачном љепотом допринесу ефекту и потпуне перспективну љепоту цјелине. На сваки начин, треба признати да овај колосални споменик, као архитектонско дјело, неће постидан бити у колу својих старијих старијих и прастаријих другова у Вјечном Граду. Вјеран својим архаистичким симпатијама, ја сам своје римске екскурзије ових дана започео с Форума и Палатина,

а наставио сам их облазом старине једне из императорског |

доба, која ми дојако — морам признати на срамоту своју бијаше позната тек по гласу. Мислим на Терме ћесара Диоклецијана. Ова киклопска зграда, највеће римско здање ове врсте, била је у новије вријеме ослобођена од паразитних грађевина што се земаном бијаху збиле око њених зидина, те је тако у једном дијелу њезиних просторија могао да буде смјештен нов државни музеј (Мизео Магопаје), а у другом дијелу јубиларна археолошка изложба коју сам споменуо у почетку овога писма. Но о томе, бива о музеју и изложби, биће говора другом приликом. За овај мах, рад бих да вам штогод кажем о самој купци.

Ако у пространом римском и ишта може да данашњег човјека ориентује о исполинским потхватима оног надчовјечног соја, то су за цијело ове 7Легтае, које су за читаве двије трећине веће од Каракалиних. Да грдна ли грађевног склопа! Изгледа чисто као да је ово огромно здање зидано не за један или више нараштаја, него за чигаву вјечност, а овамо га је вријеме претворило у развалину, али развалину која свједочи о гвозденој вољи и о колосалним насновама једног доиста изванредног времена. Да човјек добије приближна појма о томе шта су ове Диоклецијанове Терме морале бити за вријеме њихова подигнућа, у ЈУ вијеку прије Христа, довољно је да треном завири у пространу цркву ата Мата дер Апсеп, која је и сама смјештена у једној дворани гигантске бање, у тако званом 7ебидарију, где ју је још у ХУТ вијеку, тако рећи, импровизовао славни папински неимар Микеланђело Буонароти.

Кад сам јуче у јутро, пробив се кроз обичну гомилу просјака у црквеној порти, ушао у ову настрану богомољу, чинило ми се као да ступам у /оуег каква позоришта, у пријамну дворану каква поклисарства или у другу какву свје-