Srpski književni glasnik

ОСТРВО ДОКТОРА МОРОА. 27

_га на место. Ухвати између два прста своју доњу усну и поче је вући на ниже.

— Мислим да бих животињу понова познао. Добро сам је дохватио каменом: она мора носити на свом челу врло јасан траг мог ударца.

— Али онда треба доказати да је она доиста заклала зеца, рече Монтгомери... Камо среће да никад нисам довео зечеве овамо!

Хтео сам продужити пут, али је он стајао и даље, замишљен над растргнутим зецом као над неком тешком загонетком. Удаљих се толико да зеца нисам више видео.

—- Хајдмо, рекох.

Он се прену и приђе ми.

— Видите, рече тихо, скоро шапатом, — у мозгове свију ЊИХ (бар тако треба да буде) ми смо дубоко учврстили мисао да се не сме јести ништа што живо ходи по земљи. Ако би којим случајем нека од ових животиња окусила крв...

Продужисмо неко време пут у ћутању.

— Чудим се шта се то могло догодити, рече Монтго-

почет сар ов

БЕче

ва

=

УЗВИК Бе 2 а СЕ ДР УВ]

; мери више за себе.

| И онда, после неколико тренутака:

4 — Учинио сам пре неколико дана једну велику буда-

3 лаштину. Оном мом слузи... показао сам како треба да одере

у и скува зеца. Чудно... Видео сам га како лиже прсте... То се

__ мени никад није десило.

: И затим:

— Морамо ударити крај свему овоме! Морам да кажем Мороу!

Ни о чем другом није могао даље мислити целог нашег пута. · Моро узе ствар још озбиљније но Монтгомери, и, немам потребе рећи, то њихово очигледно запрепашћење заразило ___јеи мене.

— Треба претходити примером, рече му Моро. Не сумњам ни најмање да је кривац други ко до Човек-Леопард. Али како можемо доказати Волео бих, Монтгомери, да сте се могли уздржати ваше љубави за месом и да нисте увели ове нове обичаје који драже друге. Леп нам то ручак може спремити једнога дана !

— Урадио сам глупо као магарац, рече Монтгомери.