Srpski književni glasnik

28 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Али, што је урађено — урађено. А, после, ви сте сами казали да могу донети зечеве, сећате се2 |

— Морамо сад, још одмах, видети шта да чинимо, рече Моро. Држим да би се М'линг могао одбранити кад би се што десило >

— Нисам толико поуздан у М'линга, одговори Монтгомери. Мислим да га познајем добро.

Још одмах то исто по подне, Моро, Монтгомери, ја и М'линг кренули смо се преко острва к јазбинама у јарузи. Нас тројица имали смо оружје. М'линг је носио једну малу секиру којом је цепао дрва, и једно клупче жице Моро је имао још и велики пастирски рог, везан о узицу преко рамена.

— Видећете искупљене све становнике овога острва, рече Монтгомери. Врло занимљив призор ! |

За све време нашег хода Моро не проговори ни речи али његово оштро лице уоквирено седим власима показивало је изванредну одлучност.

Пређемо јаругу, у чијем се дну пушио врући поток, и продужимо пут кривудавом стазом кроз трску, док не изиђосмо на пространу пољану покривену дебелим слојем жутог прашка за који сам мислио да је сумпор. Иза таласасте ивице једног низа брежуљака блистала се морска површина. Дођосмо до неке врсте плитког амфитеатра, и ту застанемо сва четворица. Онда Моро дуну у свој рог и проломи успавану тишину тропскога поподна. Морао је имати врло снажна плућа. Јасни звук дизао се све више и више кроз своје одјеке, док није најзад достигао јачину која је заглушивала.

— Ах! хукну Моро, опустивши криви рог низ узицу.

У истом тренутку чусмо како се крши жута трска, и неки гласови почеше долазити из густог зеленог шевара који се подизао поред баруштине у коју сам био запао јучерашњег дана. И онда, са три или четири стране ове сумпорне пољане почеше се помаљати наказне силуете чудовишта која су сва трчала к нама. Гледајући прво једно од њих, за њим друго, како излазе из дрвећа и трске, како се вуку затим преко усијане прашине, нисам могао зауставити у себи ужас који се све више пењао. Али Моро и Монтгомери стајали су врло мирно, и, натеран њима, остадох миран и ја. Први који стиже био је Сатир, страховито ванприродног изгледа, и ако је за собом бацао сенку и подизао прашину својим копитама; за њим, из