Srpski književni glasnik

О КОРНЕЈЕВОМ „СИДУ“. 37

умео да пише; зато је у својој служби држао неколико песника који су радили по његовим упутствима: он је давао нацрт за комаде, а они су обрађивали задану тему и писали стихове. Корнеј дакле уђе у овај књижевни биро, као пети члан. Али он у њему не остаде дуго. Добивши на израду трећи чин једне комедије, он узе слободу да нешто измени у утврђеном нацрту кардиналовом: његов драмски геније није се тако лако дао укалупити. Ришеље се наљути, пребацујући

"му да нема „Гезрг де зшће“; и тако Корнеј напусти то за-

видно место, и изгуби моћну заштиту кардиналову.

Он се повлачи у Руан, пише своју прву трагедију, „Медеју“, и, нарочито, даје се на проучавање шпанског позоришта, и пише „Сида“.

Приказан крајем 1636, „Сид“ је имао огроман успех, и изазвао велике књижевне распре, о којима ћемо малочас нарочито говорити. Појава „Сида“ највећи је датум у историји француске драме: то је прва класична трагедија, прво ремекдело обилнога ХУП века. После „Сида“, Корнеј даје низ познатих узор-дела: трагедије „Хорација“, „Цину“, „Полиевкта“, затим „Помпејеву смрт“, „Родогуну“, комедију „Лажова“, „Дон Санча Арагонског“, „Никомеда“, — дела од којих свако изискује посебног говора.

Пошто је добио племство, Корнејев отац умре. Пјер, као првенац, постаје глава породице, и жени се, једном обичном грађанком, која, као доцније Расинова жена, није умела разликовати стих од прозе. У томе браку, Корнеј је имао шесторо деце. Његова најстарија кћи била је прабаба чувене Шарлоте Корде, која је убила ножем Марата, и зато испаштала на ешафоту. Корнејев породични живот текао је мирно, без икаквих потреса, прекидан само његовим одласцима у Париз, где је ишао да преговара о својим драмама, и где је понекад посећивао чувени салон Рамбује, збориште ондашњих отмених духова и прециоза, чији се утицај јако осећа на Корне-

јевом стилу. — Корнеј је имао једнога млађег брата, Тому

Корнеја, који је такође био драмски писац. Браћа су живела у заједници, и њихов је живот био права идила: узели су били две рођене сестре; међу браћом је била иста разлика у годинама као међу сестрама (двадесет година); обе сестре су имале исти број деце (шесторо); живећи соба до собе, браћа су често додавала један другом слик који није падао на памет.