Srpski književni glasnik

Б„ У . и !

% .“

пи ДА И ари ЕР Иде с о У

а

РУСА

Му У

О КОРНЕЈЕВОМ „СИДУ“. 41

глумце и драмске писце, и кад сам кардинал Ришеље показа интересовање за драму, и отмен свет поче долазити у ложе; најзад, појавише се и даме, прециозе, — које сте такође видели у првом чину „Сирана“.

Какав је био репертоар» Комедије су биле ретке; трагедије су се сводиле на неколико покушаја. Од почетка ХУП века позорницом господари „трагикомедија“, и, у мањој мери, „пасторала“.

Шта су приказивале те трагикомедије 2

Ту су девојке које, прерушене у мушкарце, иду у потеру за својим драганима, прелазе брда и долине, час опљачкане од разбојника, час принуђене да ступе у њихову дружину, изазивајући успут љубав по замцима и крчмама. — Књегиње преобучене у сељанке или у калуђерице, и кнежеви у слуге и баштоване, да би успели прићи онима које воле. — Непрестана бегства, потере, заседе, отмице, размене, неспоразуми; завере које отклања изненадна појава каквог витешког избавиоца ; олује, муње, земљотреси; двобоји, бродоломи, пи-

"рати, убице; прстење које, према потреби, изазива љубав,

мржњу, заборав; — и на крају, срећна проналажења, измирења, женидбе, удаје. ИМ све се то дешава скоро у исти мах по свима крајевима света: у Паризу, Лиону; у Шпанији, Енглеској, Данској ; чак по баснословним земљама : у Далмацији, Епиру..: (Код Француза, до скора, кад би се поменули Далмација, Епир, Илирија, Славонија, то је чинило исти утисак као код нас кад се каже: Манџурија, Бразилија, Авганистан.)

Пасторале су биле у истом укусу: ту су очеви тврдице

који своје кћери не даду за лепе заљубљене младиће, него

их обећавају богатим старцима; ту прерушени краљевски синеви који се удварају пастиркама; разна пророштва, уроци, божје казне...

Трагедија је била у повоју, скроз наивна, смешна, пуна необузданих љубави и љубомора; али она је ипак изазивала саучешће.

Као што видите, цело то позориште било је изван стварности, изван живота, необично, увеличано, често унакажено. То су у ствари били драматисани витешки и пасторални романи који су у оно доба пустошили као права књижевна зараза, пленећи распаљене имагинације.

Каква је била позорница, сценарија, за све те фанта-