Srpski književni glasnik

42 | СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

стичне догађаје, који изискују обилну и учену режију > И данас_ се дају сличне ствари; широка публика радо гледа комаде са великом сценаријом : лађе, бродоломе, железничке сударе, пожаре, егзотичне пејзаже, слонове, — као у „Путу око света“, Жил-Верновом и Нушићевом. Једно велико париско позориште, Шатле, нарочито се посветило тој врсти мелодрама. Али то позориште има савршену режију, која даје пуну илузију. Ништа од тога у ХУП веку. Декорације сведене на најпрече ознаке, прилагођене тесној позорници : сва места где се радња, кроз цео комад, дешава била су представљена у исти мах, једно поред другога.

За. један комад Александра Хардиа, овако је обележена сценарија: „На средини позорнице леп дворац; с једне стране, море, где се појављује једна лађа с катаркама; а с друге стране, лепа соба, и у њој један лепо украшен кревет с чаршавима“. — Овај Александар Харди, то је један баснослован драматичар, нека врста недонесеног француског Шекспира. Написао је преко 600 комада, од којих су, срећом, штампана само 34. — У другом Хардиевом комаду, стајала су једно поред другог три обиталишта: дворац у Толеду, једна пећина у кршевима, и једна соба јунакиње те драме; испред тога, једна пуста пољана.

Тако је било по пет до шест разних места на истој позорници. Глумац би, просто, прелазио у два корака из пећине у царски дворац. Између тих промена места протицало је више-мање времена : час, дан, месец, година, или више година. Тако се дешавало, на пример, да у ТУ чину комада „Крв није вода“, у 1 сцени једна жена носи бебу на рукама, а у М сцени истога чина та иста жена појављује се водећи за руку сина од седам година. За две сцене беба је била порасла.

Тај систем симултаног, једновременог декора, згодан за редитеље, није задовољавао публику. При слабој светлости свећа, гледаоци су узалуд буљили очи и напрезали машту: супротност између декора и замисли била је сувише велика. Шума, то је било једно дрво, море — један басен; Немачка и Данска биле су растављене мореузом од два метра; јунак би за један час времена остарео за тридесет година. Сви ти необични догађаји, тако бедно приказани, учинише се најзад невероватни и бесмислени, и јавља се жеља да сеу сав тај хаос унесе известан ред.