Srpski književni glasnik

АЛБАНИЈА У ПРОШЛОСТИ. 38

је после берлинског уговора опет натраг, исељавањем из нових округа Србије. Карактеристично је да ти Арбанаси који су продрли далеко на исток још тачно знају коме племену арбанашких планина припадају; на пример Арбанаси око Куманова јесу из племена Краснића и Гачана.

Продирање наоружаних мухамеданских пастира према ненаоружаним хришћанским земљорадницима подсећа на сличне појаве на истоку Анатолије, на продирање Курда према Јерменима. Оно је са собом донело и опадање земаља. Још Бици описује 1610 источно од Митровице брдску варош Трепчу, у којој су Саси из Угарске у доба старосрпскога царства у ХМ веку почели рад у сребрним и оловним рудницима. Данас су руине Трепче покривене шумом у којој бораве само арбанашки пастири. Тако су исто и сребрни рудници Новога Брда (талијански Моуотоп!е), некада познати далеко ван Балканскога Полуострва, у наше доба напуштени и опустели. Пећ (ррек), где је кроз шест векова и више било седиште српске цркве, има још увек пречасни манастир са споменицима из доба старосрпских архиепископа и патриараха, али је окружен пустолинама. То исто важи и за оближњи велики манастир Дечане, чија оснивачка повеља (1330) представља тако важан извор за познавање старосрпског сеоског живота. Због потпуно поарбанашене околине позвали су Срби 1902 године руске калуђере са Атоса да би имали више заштите. У особености живота спадале су „рацие“ (Кг22125) Арбанаса, напрасно извођене нарочито ради отмице стоке; такве по плану спремљене пљачкашке походе предузимали су још недавно на пример мухамеданци из Лурје у хришћански крај Реку у Дибри, у коме станују Арбанаси грчке цркве. Уз то долази арбанашка крвна освета, о којој барон Нопча саопштава тако занимљиве статистичке податке.: Опште опадање убрзавала је немоћ турских власти. Многе крајеве, после 1836—40 предузиманих путовања геолога Буе'а и ботаничара Гризебаха, нису више посећивали научни путници. У манастир на Синаји било је до последњега рата лакше стићи но у Пећ или у Дечане, а руине Ниниве или Перзепоља биле су приступачније но Скендербегов град у Кроји.

1 Вагоп Мореза, ВеНгас 2аг 5банзик дег Могде 1п Хогдађапјел» МиеПппсеп дег К. К. беогтарћзасћеп безеПзесћан 50 (1897), 429 1.