Srpski književni glasnik

АЛБАНИЈА У ПРОШЛОСТИ, 47

Цетињу. Мустафа Бушатли је у доба Али-Паше држао страну султану и тек је доцније постао одметник. Нарочито је за време рускога рата 1829 године играо сумњиву улогу. Султан Махмуд П мрзео је дубоко арбанашке поглавице. Кад су се они 1830 године сакупили код великог везира Решида у Битољу ради измирења најамничких рачуна, нове редовне трупе отворе при поласку на свечан обед од једанпут ватру. Вели се да је при том убијено око 400, 660 или 700 угледних Арбанаса. Приче и жалопојке о овом догађају забележене су код Хана. Мустафу је затим 1832 године тукао Решид код Прилипа, а држао опседнутог у Скадру; по предаји се поступало с њим благо, и он је послат као гувернер у једну азиску покрајину, где је умро тек 1860 године.

Једна арбанашка династија влада од овога времена на афричком тлу, породица наследних вицекраљева египатских. Њен оснивач Мехмед Али (рођен 1796) био је син Арбанаса Ибрахим Аге, заповедника друмских стража у Кавали, у источној Македонији. Своју кариеру отпочео је као дуванџија и најамник. У Египат је дошао 1798 године као официр арбанашких најамника у рату против Француза. Он вешто искористи ситуацију за себе и докопа се 1805 године Египта за себе лично. Језгро његових трупа у многим ратовима против Турака, Арапа, Нубљана и Негара сачињавали су стално његови арбанашки земљаци.

Албанија је међутим била поприште периодичних устанака. Намик-Паша буде 1833 натеран на предају; регрутовања за новоорганизовану турску војску била су узрок овој побуни. Тада изби тамо 1855 године нов устанак против ХафисПаше. Неко време су били у полету Миредити под својим прваком Биб Додом (1838—1870), који је добио титулу тур ског бригадног генерала. Велики је покрет после Берлинског Уговора била „арбанашка лига“, првобитно наперена против Црне Горе и Србије; маршал Мехмед Али (Немац из Магдебурга) буде тада убијен у Ђаковици (1878), док Дервиш-Паша није угушио покрет 1881 године.: Увођење парламента није у Турској донело велике промене; многобројни Арбанаси мухамедове вере седели су у њему као посланици, али брдска племена са севера нису била заступљена, јер нису плаћала

1 Упор.: Јогса, безећјећје АФез озтатвећеп Вејсћез, Ва 5,589 1.