Srpski književni glasnik

58 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

порезу на земљу. Још су нам у свежој успомени последњи устанци Арбанаса против Порте (1909—1911) и догађаји последњега балканскога рата, када Срби после освојења Старе Србије и Македоније заузеше Драч, док велике силе не донесоше на лондонској конференцији одлуку о оснивању аутономне Албаније, чијим је провизорним центром постала Валона.

Литература је постала код Арбанаса тек од ХУП столећа старањем католичког свештенства. Још је витез од Харфа (1496) забележио да Арбанаси немају свога писма; покушаји да се такво писмо пронађе падају тек у Х1Х век. Најстарији и најопсежнији део књижевности штампан је латиницом; то су књиге римске пропаганде и дела Арбанаса доње Италије, који су у другој половини Х!Х века имали и неколико истакнутих талената, нарочито епскога песника Ђироламо де Рада из Калабрије (рођен 1815) и филолога Димитрија Камарду.! Много је млађа употреба грчкога писма на југу; превод Новога Завета, штампан 1827 године на Крфу, фоклористички текстови, које су по ослобођењу Грчке скупљали у краљевини немачки путници (Ксиландер 1835, Рајнхолд, најзад у Епиру Хан). Уз то долазе публикације емиграната, као „АТЂашке Мепзза“ (арбанашка позорница) Митка из Корице у Александрији 1878 (фоклористичке природе). Истакнути је радник био учитељ Константин Кристофоридис, који је (1867 и доцније) хтео да уздигне на степен књижевног језика средњеарбанашки диалекат Елбасана; он је превео Нови Завет за енглеско библиско друштво и написао поред школских књига једну граматику на грчком и један лексикон (Атина 1904), штампан грчким словима. Најмање је штампано ћирилицом; то су готово једино разговори за употребу Срба и Бугара. Као и у Босни, и у Албанији је арапско писмо врло мало употребљавано за домаћи језик, ма да Арбанаси мухамедовци имају талентованих песника, као Сами Беја Фрашерига и његовог брата Наума. У последње време су се изјаснили за латиницу Арбанаси свих трију вера, али су наишли на отпор код Порте, која се заложила за арапско писмо. Од 1888 појављују се арбанашке новине, штампане наравно ван земље, у Цариграду, Софији, Београду, Букурешту, у Риму, Напуљу,

1 Рројеввог Ађегћо 5Егансо, Маппаје 41 ТеНега га ађапезе, МПапо 1896 (Маппа! Ноери пго 212—213).

| 3