Srpski književni glasnik

72 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Тачно упознати вредност споменуте двадесеторице уметника није тешко ниједном стручњаку. Када се узме у обзир да је у нас лако пратити и рад свих уметничких омладинаца, који су још на школовању на страни, онда отпада и задаћа конкурса која омогућује да се истакну и непознати таленти. Конкурсу је најглавнија сврха да се дође, и у архитектури, и у вајарству, и у сликарству, до најбољих дела; да се за све велике умешничке послове ангажују најспособнији. Пошто се могу и на прсте избројати најспособнији југословенски уметници то ће сваки стручњак већ унапред тачно знати какав ће посао који уметник решити најбоље. Ради тога, све веће уметничке послове треба у нас поверити уметницима директно. Конкурси нама слабо помажу. Треба искрено ценити вредност свакога уметника и омогућити му деловање онако како према својим способностима заслужује. Расписивати југословенске конкурсе, и тражити још да се дела шаљу анонимно (тобоже да би се било што више објективан!) значи не разумевати најбоље уметнике. Јер, ко се бави уметношћу, мора да у први мах позна рад свакога нашега већега уметника. Стил се појединога изразитијега уметника осећа и на његовој најмањој скици. Како се уметници данас све више специализују, треба увидети да један уметник није за сваки посао. Према томе треба и поруџбине удесити. Али, највеће наше послове и у архишектури, и у вајарству, и у сликарству, треба без оклевања повершши најспособнијима. Када их не би било, требало би позвати пре и странце него ли домаће дилетанте. Ваља увидети да су велике грађевине и вајарски споменици трајни документи културе по којима ће нас просуђивати и потомци и странци. Југословенске конкурсе треба да замени добра организација свих југословенских уметничких послова која ће сваком уметнику, и највећег и најмањег талента, омогућити деловање у нашој средини.

Да се може тачно оценити вредност појединога уметника, потребито је, без сумње, стручно образовање. Свим уметничким пословима треба да руководе образовани стручњаци. Колику културну штету доноси неразумевање одлучујућих фактора најбоље се види на најновијим репрезентативним грађевинама у Београду. Неуспеле и несрећне резултате показују и сви новији уметнички конкурси, чији су оцењивачки одбори били састављени, већим делом, од нестручних лаика.