Srpski književni glasnik

"622 Српски Књижевни Гласник,

чланак о догађајима у Србији после 1827 године. Вук му је на“ то писмо одговорио тек после три године (Преп. У, 656, 657), а поздрављао га је у сваком писму Копитару. Копитар пак непрестано га је на то подсећао: „Ранке ми пише, да је сад најлепша прилика да докажете свој таленат.“ — „Ранке оче- —

кује да се ваш, мноме тако често хваљени геније скоро по- о у јави.“ — А кад му је Вук јавио да је постао члан суда, и да сад од литературе нема ништа, он га укорава: „Ви дакле сад нећете ништа више 'да радите за вашу славу“ Сад, кад је најтеже претурено, и кад имате само. круну да метнете на све · ваше заслуге! Сетите се вашег јеванђеља: ко до краја истраје биће блажен“ — Вук му одговара да Ранкеу за сад још ништа нема да' пошље, јер се послови српски од дана на дан једнако растежу, а он би требао да каже, да је штогод свршено. (Преп. 1, 387, 391, 395, 399).

У а аи А

OM: ON. O NP? e a Oi VL, Se UM # из, “. o

Mak 1

* Због несређених прилика у земљи Срби из Аустрије, који су имали какве вредности, устезали су се до 1830 године да прелазе у Србију, и да ступају у службу. Али после објаве. хатишерифа од г. 1829 на Скупштини у Крагујевцу и подношења тобожње оставке Милошеве на владу (што му је загладило његову ранију репутацију тиранина), почели су се јављати. — Они су се већином обраћали Вуку. То су били сем · па доктора Прерадовића и доктор Константин Пејичић, професори Дим. Исаиловић и Јован Балаитски, Адам Драгосављевић, учитељ, Сава Вуковић, инжињер, свршени правник Дионисије Стефановић, и два синовца доктора Чокрљана из Темишвара. | — Од свих њих само су прешли у Србију, Исаиловић, Стефановић и Вуковић, а остао је само Исаиловић. Стефановић је постао писар код капетана у Кораћици, али се брзо вратио да полаже адвокатски испит у Будим, а Вуковић после краћег бављења у Крагујевцу, такође је напустио Србију. — Прерадовића је одвратио од преласка управо неодређеним одгово-“ рима Ст. Симић, а Пејичић је „полагао кондиције какве ни султану у Једрену Руси нису. Нећемо дакле да нам препору- чујете никога: ко оће да дође нек дође сам, па како му буде“, пише Поповски Вуку. 8 Звајући сад изближе какав је положај Милошевих. 1 новника, и какав је живот у Србији, Вук није много ни на- ~.

+: