Srpski književni glasnik

е тражити људи потребни за Србију, али је овај нававао, јер је био у великој невољи, и молио га да га препои бар Ислиловићу. 3 што је Вук и уччнио. Va OH '

де за Д-р anteni Петар Ристић и Јов. Ст. Поповић (Преп. ИМ, 212. 68; 727; У, 259—61;; 359, 560; 464; 517, 519; 610; 619; 643—47; 675, 677, 678; 693—94; 708, 713—16). ·

Али је најзнатније што је Вук сад покушао да доведе у »бију Шафарика. Док је био у Крагујевцу, наговорио је кнеза VOA да га позове да уреди школе, и по његовој запове-

јевац . Ако то оствари, имаће прилике да се представи кнезу

ис тој ствари подробно говори, а дотле све мора бити од-

ено и нерешено“ (Преп. ТУ, 658, 690).

Овим се питањем интересовао и Копитар, који, не марећи

Русе, није био рад да Шафарик иде у Петроград. (Нов.

ма ХЕМ), и радије би видео Шафарика у Србији него у | 'ији, и ако му се чинило да у Србији још није време за Он је питао Шафарика, и овај му је одговорио да није ио никакав позив да иде у Србију (око 1 јуна). Доцније. је то питање скинуто с дневног реда доласком Исаилоевим, он пише Вуку (27 јан. 1831): „Ви ћете ваљада уре-

1 Тада су се водили преговори о позивању њега, Ханке и Чела- W ог у Русију. Историју тога питања в Нов. Писма стр. ХОШ и даље.