Srpski književni glasnik

624 Српски Књижевни Гласник.

дити школе, и можда музеј за старе натписе итд. у Срби Нико“ за вас у сваком погледу не би био згоднији, за ди, шора и управника тих ствари од Шафарика. Али он већ и: један позив у Петроград с 4000 рубаља, а скоро ће имати други за Бреславу. Не бисте ли му ви могли понудити толи (н. пр. 1200 tb. сребра, с обзиром на јевтинији живот у С бији, него у Петрограду) и осигурати му п(енсију). Без ос гурања мора се људима двосшруко дати да би штогод за старе дане могли оставити. Шафарик зна. доста српски, а боље му је познато стање просвете у Јевропи него ма коме од вас. О ми је пало на памет да вам предложим, док се он још може добиши. О овом мом кораку он не зна ништа, а и не шреба | да зна“. Вук му одговара да „од тога за сад нема ништа! : (Преп. ], 374, 376, 394, 396). Шафарик је у ово време спремао да изда своје Рапан k) (који су помоћу Друштва Српске Словесност наштампани т 1851 г.), и молио је Вука: да му прибави тачан препис д зе повеље из ман. Горњака, које је Вујић врло погрешно издао: желео је да изда и Жичку Повељу, коју је такође нетачно“ издао Магарашевић; препоручивао му је да преписује натписе“ са каменова, застава, путира итд. у црквама све што је старије од XVI Beka; na исписује летописе, а нарочито да се постара наћи, н. пр. у Студеници, Живот св. Симеуна и св. Саве, јер он има један рукопис који је непотпун, и законик Душанов, који се обично налази уз Номоканоне. Вук му је. одговорио да повеље из Горњака нису оригиналне, да у Студени нема ништа од старина, и послао му је натпис с Милутинове Цркве. (Преп. 1М, 554 и даље). 5 ж i

Живот у Београду био му је још досаднији.и моното

него у Крагујевцу. Свакодневно ићи у одређено време у целарију, и тамо готово по читав дан говорити с људим инатити се, било му је врло непријатно. Средина у којо кретао била је непријатељски према њему расположена. · му је у суду био и Марко Ђорђевић, његов непријатељ – од афере с историјом Кнеза Милоша. Како се управо знало шта је чији посао, то је и Цветко Рајовић п дужности „полицајмајстора“ заседавао и у суду, и учесте у чисто судским пословима. С њим је Вук имао и један који се свршио у корист Цветкову. — Приликом прела