Srpski književni glasnik

626 Српски Књижевни Гласник. 45 нија била рада пресељавати се с децом, већ да сама с нај млађим дететом дође на неко време. Вук тим није био задовољан и пише (ој (14 јан.) да се боји да се друга деца. без · ње не разболе, а и време је сад. рђаво, па јој саветује да причека док се време пролепша, а он ће се постарати да јој набави пасош. Уверава је да је њен страх од прилика неоснован, јер се нема чога бојати. (Домаћа писма). Њој се'пак никако није ишло у Србију, и одмах je nMсала Копитару и-молила га да он посредује код Вука да је не зове. — Копитар јој је одмах (23 јан.) одговорио, да као = прави њен пријатељ мора признати да Вук има право, а не она. Вели да је жена дужна ићи за својим мужем, јер се он“ стара о хлебу, а и деца ће бити боље васпитана кад су родотељи заједно. Земун и Београд су једно исто, а Београд J ће добити. боље школе него што их има Земун. Сасвим је друга ствар кад би она могла бити у Бечу, а овако је боље – да је са својим мужем, него сама. „Госпођа Давидовићка живи чак у Крагујевцу, а ви нисте тако закована Бечкиња да само у Бечу живети можете. Кад сте Турчина заволели, па се за ~“ њега и удали, били сте готови с њим ићи у бели свеш, па и у пакао“. У Београду је бољи ваздух, тамо he бити npBa ' госпођа, живеће с мужем, и заједнички ће се старати о BacHM- . ·тању деце. На завршетку вели да о томе за сад неће писати ништа Вуку, док му она не каже своје нове, њему непознате | разлоге. „Он ми може дати за право, ако бих ја био у праву; али до сад он има право, н иас двоје не бисмо имали право e кад би од њега што друго тражили“. (Преп. 1. 729). РАИ У почетку фебруара била је болесна заједно са. Саво и Вук 10] пише (16 фебр.) да му јави чим могне излазит да дође не парлаторију да се разговоре. Bb, Састанак је био 27 фебруара, и Вук је тада одлучно наваљивао да се пресели у Београд. — Сутра дан она му напише једно очајно писмо. Вели да му је хтела још јуче писати Li али није могла од плача, а пред вече је ухватила јака грозница, да је морала лећи Х кревет. „Кад помислим да са сво драгом децом морам тамо живети, волела би да ме згаз као црва, заједно са твојим плодом који на срцу носим. знам да ће се твој гнев на мене излити, што не могу ; вољити твоју жељу, али ја не могу себе савладати“. · јој, вели, не би била горка, јер би се на небу састал;