Srpski književni glasnik, 01. 05. 1921., str. 57

44 Српски Књижевни Гласник.

тивно распадање Турске Царевине, или просто делимично рашчлањавање.“ Споразумом Лондонским од априла 1915 Силе су признале да Италија „има интереса у политичкој равнотежи снага у Средоземном Мору“ и да, према томе, у случају поделе Турске, има права на део једнак „савезничким деловима у басену тога мора.“ Овим се актом крунисала политика Енглеске, која је последњих четрдесет година све чинила да ојача утицај Италије на супрот значају француском на обалама Африке и Мале Азије. Споразум од 1915 прецизиран је и допуњен у корист Италије Савојским Протоколом од априла 1917. Споразумима, пак, из априла и маја 1916 и августа 1917, одређене су територије које су у Малој Азији имале припасти Русији и решена је судбина Цариграда. Али је дејство ових споразума уништено, како је изјавио Лојд Џорџ у фебруару 1920, руском револуцијом и уговором Брест-Литовским. Само, то формално уклањање Русије није могло и стварно уништити материални притисак који она • врши и мора да врши на те крајеве, па ма под којим режимом она стајала, и о коме ће се увек морати водити рачуна. Онда је дошао тако звани „трипартитни споразум“ од августа 1920, којим су одређене границе утицајних сфера Француске, Енглеске и Италије. Тај споразум је допуњен у погледу односа енглеских и француских протоколом од 23 децембра 1920.

Ово су тек најосновнији, најважнији међународни акти који су сви претходили Севрском Уговору, а има и других са више локалног значаја. Сви ови уговори и споразуми прожети су још увек неизвесношћу да ли ће се Турска дефинитивно распарчати, како би то желела Енглеска, или делимично окрњити, како гласи захтев француско-италијански. Те две политике имају у основи својој најпре два разна схватања мухамеданске опасности за оне велике силе које садрже у своме склопу мухамеданског живља. Док Енглеска сматра да ће се панисламизам сузбити ако Турске нестане а Калифат се пренесе из Цариграда у Арабију, која је под енглеским протекторатом, дотле Француска мисли да би одржање Калифата у Цариграду и добро понашање са Турском бар успорило, ако не и сасвим уклонило, опасност панисламску. Јасно је да би француске колоније у Африци биле изложене, преко Калифата у Арабији, енглеском утицају.