Srpski književni glasnik

612 Српски Књижевни Гласник.

ПЕСНИК НА ВОДАМА.

Quelle veine lutter derriere les cretes de Serbie! G. Apollinaire.

Шљиваци се сад тамо расцветали,

Изродили се сад тамо нови животи са груда,

И зоре се забелесале свеже, заплужили рали; Волео бих да те ја проведем свуда,

Тебе по горама: увео бих те редом у манастире, Ознојени скидали би шешире

Уморни, па седали на прва пролазећа кола;

Међу кокоши би смештени задремали у пола:

Мој Гијоме, гле, сад се тамо све воћке расцветале. Тебе по горама вукао, уводио у све манастире.

Да даш живот за оне горе! та опија ме лепота твоја,

И шуме горе храстова и гребени ти захваљују.

Сада нема више кајзера, већ свежа им зелена боја

И друмови су меки и дуги.

О та зар за добре оне горе отпутова негда мисао твоја! Ознојени скидали би у корак шешире:

Никада ниси Гијоме видео чврсте наше манастире,

Ни брадате калуђере, никада ниси алкохол пио наших земаља.

РАСТКО ПЕТРОВИЋ.