Srpski književni glasnik
Треба Прво Умрети. 613
ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ ИЛИ
МАЛИ ПЕРА.
Неко плаче у мени: мој брат или сестра; Од јутра до вечери њихов глас слушам. Ја сам јак као мост. Неко плаче у мени.
Један, два, три; један, два, три.
Неко плаче у мени ко свештеник у цркви.
Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази, Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако: Мали Стева плаче и да би се утешио
Хоће да тужи друга Перу; неко плаче у мени.
А Стева је опазио да и мали Пера већ плаче;
Како би се светио расплаканом човеку.
· Јак сам ето као мост који се угиба
Под товарима сеоским, под житом.
Неко плаче у мени, неко плаче у мени,
Неко плаче у мени: биће да је сестра или брат.
Једном сам руком узео ручицу Перину,
Другом сам руком узео ручицу Стевину;
Тако смо пошли пут неба, далеко, хој, xoj!
Кад смо дошли пред рај, закуцасмо на вратнице: Љупки нас је бог дочекао исто тужан као и ми. Како смо се дуго цењкали да нас пусти,
Сетих се да смо заборавили прво умрети.
Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако.
Неко плаче у мени ко хорови у цркви, Ко анђели пред богом неко плаче у мени: „Има много мостова до раја!“ РАСТКО ПЕТРОВИЋ.