Srpski književni glasnik
Реконвалесценти. 11
на моју несрећу, осети, па ме са отвореним крајичком једнога ока испрати до врата. ја куражно изиђох, а врата зацврчаше.
— Е сад, Стеване!
Па се слушаоци испружају и протежу, док Стеван вуче, један за другим, два дубока дима из цигарете од влажног дувана.
— А напољу ветар бесан, луд. Мислио сам, подићи ће и однети и мене и амбар и цело Сланце, и бацити нас тамо негде преко Дунава, на аустријску страну. Под наспрешицом од дасака рзали су коњи и грискали сено, а ја сам пипао по мраку да разазнам где сам и спотицао се о разне предмете по дворишту. Кад сам најзад успео да се колико толико оријентишем, склоним се у једну заветрину, одакле сам уплашено гледао у ноћ, подрхтавао и чекао да се појави бела кошуља мога ноћашњег идола: Дао бих да ми се одсеку свих пет прстију на руци само да се забели. Али ње нема. Пола сата — ње нема, три четврти — ње нема. Пристао бих да ме сутра дан разнесе граната највећег калибра, само да зашкрипе она вратанца и да је угледам како ми прилази... Али ње нема, и цео сат прође а кошуља се не забели.
— Pauvre Stevan !
— Их, Стеване, Бога ти!
— Дуже нисам смео остати, јер ни најстрашнији случај дизантерије не задржава, признаћете, човека толико дуго на пољу. Разочаран и огорчен вратим се натраг у собицу. Како сам одшкринуо врата, дочека ме опет онај исти продирни и презриви поглед из крајичка оног одвратног ока командантова, које бих са ретким задовољством ноктима ископао. И тако понова легнем на своје место. Проклињао сам и себе и сав овај варљиви живот. Увек је такр било, целога мога живота измицала ми је срећа у последњем, најлепшем тренутку.
— Ah, Stevan!
— Лежим, дакле, ја, и с времена на време кроз леву трепавицу погледам у команданта, па брзо зажмурим кад он мене погледа кроз десну трепавицу. ја не знам шта је он тада о мени мислио, нити ме се тиче; али док сам ја измишљао најстрашнија мучења за њега и замишљао како бих га раздробио, растргао, згазио као црва и растрљао да трага не остане од њега и оног пакосног ока, врата наше собице понова зацврчаше.