Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. 617

Да се та, тако поштено извајана лепота одржи на својој висини, тешко је, врло тешко. Потребно је много уметничке културе, потребно је много зреле музикалности па да се очувају и живо изразе све специфичне одлике овога стила, живог, лаког, дубоког у прозрачности, снажног у скромној примени музичког материала којим овај стил располаже. И колико је све ово тешко за композитора, за извођача је још теже. Проблем камер-музичког извођења је проблем који је најређе добио успешног решења. Тражи се много индивидуалних способности од извођача, много музикалне проницљивости интерпретатора, тражи се апсолутна моћ музикалног схватања и разумевања полифоније, моћ познавања вредности специфично камерне полифоније, па да интерпретација камермузичких дела буде на висини, успешна, зрела. Тражи се једном речи да, ма колико да је извођача при интерпретовању композиција овог стила, сви ти извођачи скупа морају, по музикалном инстинкту, интуицији и култури, да се стопе, слију у један музички осећај, у једну душу.

_ Да се то постигне, потребно је дуге студије, дугог заједничког рада.

„Чехословачки квартет“ (Г. Г. Зика, Санцин, Черни, Зика) је један камермузички ансамбл у коме постоји та кохезија између индивидуалности сваког појединог члана његовог. Сваки понаособ од ове господе је уметник за себе, одређена физиономија; али сви скупа су једна лета физиономија, онај срећни спој четири душе у једну, који је њихова снага префињених камермузичких свирача од расе, њихова моћ снажног високо музикалног деловања. | На своја два концерта у дворани „Станковић“ (21 и 25 марта), „Чехословачки квартет“ је интерпретовао гудачке квартете од Бетховена (ориз 18 Ne 2 (3-даог); Е-диг квартет (американски) од Дворжака; Сметанин е-то! Из мога живоша, Чајковсков О-биг. и Моцартов В-диг квартет, дела од којих свако“ за себе има својих особених стилских прелива и одлика, било да су из области класичног музичког стварања; било из области псеудокласицизма, оживљеног примесама скромног национализма (Дворжак); било да су по музикалној садржини национално-романтичарског обележја, као Чајковског квартет, а нарочито снажно, непосредно, дубоко искрено дело CMe: танино Из мога живоша.

Имало је карактера у интерпретацији ових дела; имало је снажног ритма, савршено природне динамике, од једва чујних, и опет тако пуних, ртатззипо-ефеката, до крепког замаха пуне звучности ове групе од две виолине, виоле и виолончела, која свира „са душом“, која дрхће под бујицом тонова сложених у склад рођен: у пуној музикалности. Имало је утанчане диференцираности у диалогизирању између појединих инструмената, ширине потеза и тона, лакоће пасажа и гипких линија.