Srpski književni glasnik

94 | Српски Књижевни Гласник.

стати у народне редове! Постати новинар, политичар, народни заступник!

— А молим ја вас! Драги моји! Јесте ли видели2 Имаде ли шта на целом свету одурније од новинараг То нису људи! Зар су новинари, могуће, људи За литру вина ће ти ти новинари написати што год хоћеш! У све ривају своје носове, TH новинари. Код свакога скандала где се уредује, ето ти ту новинара! Па све да то магаре покварено и постане новинарска битанга, што би то билог Зар сам ја морао баш таку срамоту да доживим7 То ви мени реците! Мој рођен син, па лепоглавски рештант! Ох!

— Но, но! (теше га другови и пријатељи као рго ата, јер и сами не верују у своје речи) немојте, драги куме, губити сваку наду! Не стоји све тако зло! Може ваш Рудо, када изађе ван, лагано постати народни заступник. Хрвашска Застава је писала о њему тако лепо, тако заносно! Ваш Рудо је родољуб! То је патриотско дело, за народ.

— Али! Политика! Молим ја вас! Какав је то крух, та наша пишива политикаг По рештима седети, срамотити име и фамилију и поштење, викати по улицама! Је ли то посао за поштене људег Да је барем толико постигнуо у животу колико сам ја! Јер ја сам ипак надстражар! Поштен човек! И свој кров имам, и пенсија ми стоји, а пенсија такођер није баш мачји кашаљ! Али мој син ми је ето пао на ниже! Место да ме је надвисио, он је данас лепоглавска вуцибатина! И што може још из тога дечка битиг Када изађе, наћи ће сва врата затворена! Враг однео њега и мене и све скупа!

И што је бивао већи стварни размак од онога времена што се је стари -Крањчец последњи. пут видео са јединцем, постојао је у њему његов син све призрачнији, све иреалнији и све грознији! Нека наднаравна окрутна и силна супериорност је избијала из Рудолфове појаве, и ту синовљеву сену носио је стари Флоријан у себи као неко Ђђаволско привиђење, те колико год је он настојао да негира, да порекне цели тај процес у себи, њему TO HMKaKO није успевало. Место да му је син, постао неко скупоцено избрушено златно зрцало, онакав венециански шпигл каки висе у банском двору, шпигл у који би се стари надстражар лепо свеже обријан и почешљан и искефан огледавао и уживао у себи, у својој униформи, пенсији, цигари, син му се развио у њему у неку врсту. ке-

И. а АШ