Srpski književni glasnik

98 Српски Књижевни Гласник.

ван, по коме он још може да се спаси из свега овога пропалога и срамотнога живота.

— А с киме се ви то 'разговарате, тргла се келнерица између врчева на шанку, што је такођер била малко задремала, те јој се виде на лицу пеге од косе што се била усекла у мекано месо.

— Разговарамг Не разговарам се ја ништа, дигнуо је главу надстражар Крањчец збуњен и устао и пошао до зида, где му се причинило да је изашао ван тај лепоглавац. Сена. од ширма је то на зиду! Зид! Ништа! Хм! А не разговарам се ја ништа, фрајлице! Него дајте ви мени још три деци, просим лепо!

Улио је стари чашу од три деција у себе, као да улева. напрстњак, пак се почео сам себи гласно смејати цинички и ратоборно, како је то глупо, какве све глупе идеје не ходају човеку по глави саме од себе.

Те унутарње контемплације и диалози знали су заузимати и друге облике, када је стари све стењао и савијао се под ударцима синовљевих речи. И долазило је старому да је он доиста један бескрајно згажени човек, по коме је цели један живот лупао сваки ђаво, само он није никада ударио натраг. А то је добро, ударити натраг! И што се пред тиме није никада догађало, разлевала се у староме Крањчецу нека горчина, и он се је сећао јасно свију нанесених понижења, срамота, удараца под ребра, што је све то гутао године и године без једне једине речи, као магаре што само ушима стриже када по њему батине падају. И долазило је староме да би било добро испрсити се, питати за рачуне, дигнути руку, пак пукло куда пукло! У таке моменте би се живот староме причињао доиста неком грозном и подмуклом борбом у којој нема никаких закона, ни параграфа, ни праведности, ни дисциплине, него треба тући око себе лево и десно, рушити све што је над тобом и побеђивати.

Другога дана после оваких смионих испрсивања код чаше вина, стари би се осећао згњеченим и грешним, и није се усудио на рапорту да погледа у очи команданту страже. Њега је прошлу ноћ син наговарао да устрели команданта страже за спасење своје душе, а ето, он сада ту стоји с тим својим командантом лицем о лице, па како би могао да му погледа у очиг7 Убојица! Ребел!