Srpski književni glasnik

Смрт Флоријана Крањчеца. 99

Та је подвојена борбена патња заузимала све веће дименсије, тако да је стари осетио потребу да све то некоме исприповеда, и тако се једнога јутра отпутио у цркву, поклекнуо под исповедаоницу и на ону тамну решетку исприповедао све то тешко што му лежи на срцу. И то да му се јавља син и да му долазе грозне мисли, да би требало убити човека, клати се, стрељати, побеђивати!

— Молити се треба господину Богу! Молити, мој драги брате у Христу!

Навалио је исповедник силну покору на леђа старога Крањчеца и препоручио му да носи собом шкапулар и флашицу са посвећеном водом, пак ако му се јави син, а то нека га он само пошкропи и прекрсти и све ће бити добро. Почео је тако он ходати по раним мисама и вечерњама, и опет је једном иза дугога времена изашао ван, на гроб своје покојне жене Јуле, и тамо јој запалио две свећице за покој вечни. И код светога Марка је дао служити две тихе свете мисе, и код обих је клечао цело време, сагнувши главу. Једна је света миса била за покојну, а друга света миса за срећу његовога несретнога сина, да би му добри господин Бог дао да к памети дође и да постане цели човек. Стари Крањчец се стао рапидно да руши и раствара, и све му је у животу постало тако силно и неизрециво свеједно.

И до своје краљевске униформе више није ништа држао, и сва му је долама била запацкана машћу и ракијом, те он, који је пред тиме на своју тоалету знао да жртвује по пола сата, да си намаже брк обриљантином и подреже га спонком, да брк остане стајати лепо завинут по хусарски, он се више није ни кефао ни бријао, и само је увек осећао то како је уморан. На рапорту су га код команданта страже једанпут нарочито упозорили да то није по пропису долазити на рапорт необријан, и да би он то могао да знаде, са тридесет година своје активне службе. И то му је дапаче било свеједно што то они њему приговарају.

— Само ви то лајте! Лајте! Нећете дуго ! Мени је то тако свеједно! Ја сам уморан! Што ћу да се бријем, када сам уморан!

Тако су му се све амбиције и страсти исхлапљивале једна за другом.

· Пре, када би ударала солдачка музика, он није никада пропустио прилике да не потрчи за њом, да му оне чинеле,