Srpski književni glasnik

Смрт Флоријана Крањчеца. 101

преко њега и како је све то заправо тужно, те су му се-само цедиле сузе као старој баби, од жалости.

Седи он тако сам самцат, као одсечена суха грана, у крчми, и исповеда се пијаницама и факинима, багажи на коју не би некада био ни пљунуо, и вади из себе своје интимне тајне, и меће их на стол пред оне пијане простаке, да и они виде што је то и како је то заправо гадно, овако живети као што је он поживео.

— Мрзим! све мрзим, моја господо! Ужасно све мрзим и све ми се гади! И када би само могао у двадесет и четири сата, ја бих оставио онај проклети град! Сто пута проклет онај дан када ми је нога ступила у тај град! Пфуј! Све ми је прогутао, све ми је узео, моја господо; и сина мога јединога, и њега ми је узео! И младост! И срећу! Све ми је прогутао! Све, све! А како је лепо могло бити, моја господо! Како дивно је могло бити! Плакати би могао човек над тиме, како се је све то срушило! Плакати! Мрзим! Све то мрзим! И чим ступим у мир, отићи ћу, отпутовати ћу, као да ме никада ту нити било није!

Тако говори надстражар Флоријан Крањчец уморним факинима и цигларима и потепухима, што су сви прокисли на киши до кости, те се сада ту смрдљиви, пуни неког гњилог запаха од воде греју и једу свој горки лук, и слушају пијанога надстражара где се тужи и где плаче, и где се спрема да отпутује из овог проклетог града!

Што се све то тиче пијаних потепуха и барабаг То да је син господина надстражара у Лепоглави! Напио се стари, пак фантазира. И би они њега исмејали, али се не уфају! Ипак! Враг не спава! Господин надстражар, Лепоглава, хехе, Лепоглава! Били су они већ и у Лепоглави! Није ни тамо најгоре! Живи се и у Лепоглави! Живи се! По целоме се свету једнако живи! У здравље, господин надстражар! У здравље!

Прем си је Флоријан Крањчец из свега срца желео да отпутује из града где га је на свакоме кораку тукла по која болесна и тужна успомена, њему та срећа није била суђена. Није му било суђено да изађе из оне тешке масе тециварина, глоба, цестарина, одсека, Владе, Марковога трга, ваге, сајмова, путница, у име закона, намира, биљега, из свег тог шаренила бујног, које је тако шарено, а опет тако сиво и