Srpski književni glasnik

110 Српски Књижевни Гласник.

политике Италије. Тек пошто је нашла наслона у моћном савезу са Немачком и Аустро-Угарском и тако дошла до свести о себи као Великој Сили, почела је Италија озбиљно мислити на проширење свога утицаја преко мора. Већ 1882 године, једним сувише помпезним решењем парламента, Италија проглашује луку Асабску, на Црвеном Мору, за талијанску колонију, а две године доцније ратне лађе талијанске искрцале су један јачи контингенат трупа у Масауа, нешто северније од те луке. Тога тренутка је Италија ушла у ред колониалних Сила, и рад на задобијању нових и на проширењу старих колонија постаје и остаје основа њене политике све до светског рата. Између Италије и осталих средоземних Сила стварају се од тада сасвим нови односи, према којима Италија удешава све своје споразуме. Она почиње да прати кретање Француске у Северној Африци и постаје свесна опасности којој су изложени Мароко и Триполис. При обнављању уговора о тројном савезу 1887, она енергично тражи, и успева, да се у уговор унесе одредба према којој ће се, као сазиз Гоедел5 за савезнике, сматрати нападај Француске на једну или другу од тих афричких покрајина. Те исте године измењује талијански посланик у Лондону, Корти, ноте са Солосберијем, чији је резултат споразум између Енглеске и Италије односно Средоземног Мора. У енглеској ноти се на захтев Италије нарочито подвлачи „status quo за северну обалу Африке“. Тим споразумом је Енглеска у исто време признала Протекторат који је римска влада утврдила над Сомали. Италија успева да створи читав блок противу намера француских у Африци својим споразумима, на једној страни са Немачком, а на другој са Енглеском. Том својом политиком она служи као мост између тројног савеза и Енглеске и постаје тако важан светски чинилац. Борба њена око северне обале афричке од дефансивне, каква је дотле постојала, претвара се већ 1892, приликом обнове тројног савеза, у отворену офансивну борбу за задобијање нових колонија. Тачка 9 новог уговора обавезује наиме Немачку да по „претходном споразуму“ помаже Италију при свима њеним предузећима у Северној Африци, којима би био циљ да се дође „до равнотеже и потребне компенсације“. Италија преноси овим тежиште својих политичких тежњи на другу страну Средоземног Мора. У почетку је та политика Италије ишла на руку тројном савезу, јер је