Srpski književni glasnik

112 Српски Књижевни Гласник.

је циклус споразума о Средоземном Мору коме је Италија тежила. И разуме се да је рат Италије са Турском због Триполиса потпуно растројио оне већ олабављене везе њене са савезницима. Аустро-Угарска је правила тада отворене сметње операцијама талијанским, а у Немачкој је цела јавност била на страни Турске. Када је 1914 дошло до светског рата, Италија је већ давно била везана својим великим интересима за Силе Средоземног Мора. Улазећи у ближи додир са њима, решавајући се за рат, Италија у Лондону склапа уговор којим се труди да до детаља утврди своје утицајне зоне у Африци и Малој Азији. Силе признају да је и Италија заинтересована за одржавање равнотеже у Средоземном Мору, обећавају јој део азијске Турске, ако дође до њеног парчања, и сва суверена права у Либији и на Додеканезу. Познато је да је тим уговором Ријека додељена нашој држави. На конференцији у Сен Жан де Моријон 1917 године учинио је франпуски делегат предлог да Италија напусти претенсије на Трст, и зато добије у накнаду Смирну. Италијански делегати нису дали тада никакав одговор. 1920 године склопљен је тако звани „трипартитни споразум“ између Француске, Италије и

Енглеске, којим се утврђује потпуна једнакост права те три

државе у Турској, а Италији признају још специални интереси у јужној Анатолији. Тиме су тежње талијанске политике да се утврди на Средоземном Мору и његовим обалама, као Сила равноправна са Француском и Енглеском, добиле дефинитивног признања, и Италија је ушла у систем светских Сила, чија је одлика у томе „да његови чланови имају само главе у Европи, а остали делови тела су им растурени по целом свету“ (Швидланд). Италија има утврђених колонија у Црвеном Мору, у Јужној Сомали, у Еретрији, у Триполису; њој припада Додеканез; специални интереси њени зајамчени су у Малој Азији. Све то даје територију чија је површина неколико пута већа од Италије.

Када је Криспи за време друге владавине почео својом познатом енергијом, за коју је само он био способан, кололониалну политику Италије, нашао је он и у земљи, а нарочито на страни, озбиљне осуде. Многима је тада изгледало као скуп луксус то трошење материалне снаге једне младе