Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 121

Тако резонујући, а полазећи увек с гледишта да су нам Хрвати и Словенци браћа и да с њима морамо бити заједно, ми ћемо постепено утрти пут оној заједници коју само дуг живот заједно ствара, а коју сада, због разнообразних социалних средина, не можемо на мах постићи, нити смемо форсирати да се то што пре — пошто пото — постигне.

Социологија, особито објективистичка, извела је из прошлости извесна правила како се и када спајају разнородне социалне средине. Та правила не може нико некажњено обићи — најмање пак помаже што ту претерана журба појединаца или нестрпљење нервозних брзака.

Ваља се добро упознати с прошлошћу и наоружати добром дозом присебности. У питању је један од најтежих проблема — у првом реду социолошких, па тек онда политичких и т. д.

Београд. МИХ. АВРАМОВИЋ.

На адресу уредницима Српскога Књижевног Гласника, као прилог отвореној дискусији о томе како би се све већа подвојеност између Срба И Хрвата потпуно отклонила.

... Живот младе државе С. Х. С., како се развила иза револуције, мјесто да тече смјером све савршеније интеграције, полази очито све више управо противним смјером јаке дезинтеграције, т.ј. све веће подвојености између Хрвата и Срба, „те може лако угрозити и сам опстанак снажне државне цјелине, потребне више него икад у данашњим политичким и економским приликама у Европи“, како то посве исправно истичу уредници Српског Књижевног Гласника у свом позиву од 3 јануара о. г. на дискусију о том знатном политичком питању.

Одговор је кратак и јасан:

Политичке методе, које очито државни брод мичу управо противним смјером од жељенога, и то смјером који посве поуздано мора довести до угрожавања и самога опстанка снажне наше државне цјелине, како истичу уредници Српскога Књижевнога Гласника, нужно су погрјешне. Оне се свакако оснивају на увјерењима која су заблудна. Двије такове „капиталне“ заблуде познате су нам из овога разлагања. Ако нећете да изађу кобне за нашу државну цјелину, уклоните их:

1) Поштујте светиње хрватске прошлости живе и у садашњости онако како се штују светиње српске.