Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 125

Треће, ни у случају да се нађе критериум за одређивање ко је Србин а ко Хрват, не могу се одредити границе међу њима, ни провести деоба без јаке повреде „и једног и другог тела“. И на српској страни би био велики број Хрвата, и на хрватској велики број Срба. Другим речима: хрватско питање се не би решило као питање народа, него само краја.

Четврто, Хрвати имају централни положај у нашој држави и у нашем народу, и ако већина њих тражи за Хрватску посебну државну индивидуалност, спречава испуњење воље не само јаког броја становништва у Хрватској, него и воље Срба и Словенаца, да међусобно и у заједници са Хрватима чине једну државу.

Говорећи овако, ја не мислим да хрватског питања у опште нема. Оно постоји, као што постоји и српско и словеначко питање. Само то нису питања посебних националних и државних индивидуалности, којима треба постављати границе, него су то питања расположења и диференциација којих има код свих народа. А што се питање хрватско истиче у оваквој форми, ствар је политичког укуса заступника већине хрватског дела народа, који мање воде бригу о стварним потребама народним и државним но о имагинарним питањима.

Јер, поред ових т. зв. „племенских“ питања, имамо ми још питања, која су сигурно тежа од „племенских“ питања, и ако су по карактеру једнака њима. То су верска питања. Верски осећаји су у нашем народу сигурно дубљи и сталнији од „племенских“, и нећу се преварити ако кажем да у масама народним на њима почивају племенски осећаји, т. ј. идентифицирају се с њима. И хрватско Радићево питање више је верско него племенско по суштини својој. Иначе се не би могло разумети да од традиционално монархистичког народа постаје преко ноћи републикански. Сам Г. Радић почиње сваку скупштину са: Хваљен Исус и Марија, а на скупштини се држе молитве. Ради тога је много важније и требаће много више времена да се противности верске доведу у ред у нашој држави, или боље у масама народним, од различитости племенских, којих у опште нема.

Затим имамо покрајинских питања, која су такође одређенија од племенских, јер постоје одређене границе њихове, и јер су са њима везане навике и цео досадањи живот народни.