Srpski književni glasnik

126 Српски Књижевни Гласник.

Према свему овом нема смисла давати хрватском питању већу важност него је оно има по својој суштини, и нема смисла друкчије квалификовати Г. Радића и његову странку од Г. Корошеца и његове странке, или од Југословенске Муслиманске Организације. И Хрватски Блок треба сматрати само политичком групом, као што су Пучка странка и Југословенска Муслиманска Организација само политичке странке.

Нескрупулозну борбу Хрватског Блока, који својом „бјесомучношћу“ наноси ударце не само држави као целини, него још више хрватском делу народа, треба свести на карактер, пометеност и болесну мегаломанију његових вођа. Народна маса, која им је дала поверење, трпи друге муке: исте муке као маса у Србији и у другим крајевима, које. долазе од лоше администрације. Само с том разликом што то незадовољство, ради политичке незрелости народа у Хрватској, не иде као у Србији путем тражења поправка са уверењем да том није крива држава, већ прилике политичке и поратне, него се за све криви — по несавесном харангирању вођа — држава. Поправак администрације био би према том такође један услов за поправак политичких прилика у Хрватској; он би одузео могућност несавесним политичарима да ради Петра криве Светог Петра. Не дакле хрватство, него много више други разлози и крилатице, које су бачене у народ, дале су Г. Радићу онолике гласове у Хрватској.

И стога је за решење и хрватског питања и свих других, горе наведених питања, најбољи и најсигурнији пут ако и даље останемо потпуно доследни досадањем раду и идеји која је победила и која нас је ујединила, идеји народног и државног јединства.

Консеквентност је најсигурнији пут не само за победу једне идеје него и једне политике. Дубоку веру у победу треба да и даље задржимо ми сви, и они који сматрају идеју народног јединства као факт, и они који је сматрају као неопходну потребу. Сада нам је то лакше него пре, јер смо у бољем положају. Да дођемо до ове творевине коју данас имамо, до слободне државе наше, газили смо у крви смрт, и ако смо и онда знали ко ће а ко неће оно што смо ми хтели. Знали смо и проценат појединих крајева са којим можемо рачунати као са својим, али нас није ни мало сметало (ни нас Југословенску Националну Омладину, ни Југо-