Srpski književni glasnik

Васкрсење. 9

— Ну да.

— Дакле просто замислите да имате брата. Ето ја сам ваш брат. И просто кажете, на пример... дођете овде код мене, приђете ми и кажете, кажете... све што кажете...

— Ја вама врло захвална.

— Рецимо: не седи вам се у канцеларији. Да узмемо тај пример. Ви просто дођете код мене, приђете ми и кажете, кажете: излет. Знате ли шта је то излетг

— Не, не.

— Излет, то је ргошепабе.

— Hy да. Ја врло волим излет. Ви пустите мене, даг

— Наравно, забога.

— Ох, ја оченњ5, врло, врло задовољна.

— Или да узмемо други пример: треба вам шешир.

— О не треба, не.

— Како не нег Треба вама шешир. Да, да, треба вама шешир. Дакле треба шешир. Ви просто кажете: шешир. И тако даље, и тако даље. Јер видите, ви још мене не познајете, госпођице Тања.

— Не, јесте, не.

— Знам ја да ви мене не познајете. А ја се исто тако мучим као и ви; још горе, верујте.

— Како, но како се ви мучитег

— Дакле ево како, госпођице Тања. Пре свега немојте ме погрешно разумети. Не мучим се ја онако, рецимо материално. Не, Боже сачувај. Него... како да се изразим: душа. ми се мучи... Ето, ја имам руску душу, широку, огромну као ваш Сибир, али празну, мртву. Моја душа, то је празно гнездо. Ето, добро сам казао, сасвим сам се добро изразио, празно гнездо и ништа више.

— Али ви имате вашу жену, даг

— Имам ја жену. Јест, цела истина, имам ја жену. Али, како бих вам рекао, госпођице Тањаг Моја жена мене не понимајеш; ето, просто она мене не понимајеш.

— Tako?

— Да. Али о томе други пут.

— Hy да, ну да.

— Дакле други пут... Као што сам рекао: ви просто замислите да имате брата, дођете овде, приђете ми и кажете... кажете: ево ме... И после разговарамо даље. Дакле таког