Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. ПРИПОВЕТКЕ ДРАГИШЕ ВАСИЋА!

Драгиша Васић2 У нашој књижевности пре рата ово име је било потпуно непознато. Одмах после рата појавила се једна интересантна књига психолошко-социолошких размишљања под замашним насловом Каракшер и меншалишеш једнога покољења, која је први пут широј књижевној јавности представила име Драгише Васића. Књига је остала недовољно запажена, њене латентне вредности нису биле откривене, и писац њом није ни из далека успео да се постави. Више су била запажена његова писма из Албаније, „Лва · месеца у Југословенскоме Сибиру, али њихово разговетно политичко обележје није допустило да се осете све књижевне врлине њихова писца. Тек са приповеткама објављеним у Српском Књижевном Гласнику, У госшима, Ресимић добошар, Реконвалесценши, Драгиша Васић бива откривен као приповедач од знатнога талента, и једним наглим, али одсудним махом заузима угледно место у нашој послератној литератури.

Његова збирка приповедака наишла је на отворен интерес. Предговор Г. Слободана Јовановића, поред тога што је видан знак признања приповедачких вредности Драгише Васића, изврсно служи да читаоцима протумачи ону огромну метаморфозу идеја и осећаја коју је писац претрпео у току тешких ратних година, без чега се његова приповедачка психологија не би могла потпуно схватити. Г. Слободан Јовановић је рељефно показао како се један предратни националистички омладинац, наиван до романтизма и одушевљен до готовости да се сав непоштедно жртвује, постепено преобразио у непоправимога скептика према свему што је некада веровао. На место некадањих идеала дошло је разочарење, преко кога се неминовно стиче нова вера у једну бољу и праведнију могућност друштвенога живота. На тај начин, Г. Слободан Јовановић је утврдио да Драгиша Васић, по идејама и расположењима које казује кроз своје приповетке, припада сав новоме времену. Он је духовно сродан са оним нашим савременим писцима који се нису могли да отму великој

,

! Драгиша Васић: Утуљена Кандила, приповетке, с предговором Слободана Јовановића. — Београд, 1922. (Издање Геце Кона.)