Srpski književni glasnik

Књижевни Преглед. 139

рицама у руци мрзовољно одлазили да се умивају. Вла-

дао је онај нарочити, привремени мир фронта кад ваздух

још подрхтава од експлозије, када се жури да се одахне

и проживи неколико сигурних тренутака, кад се црне

слутње умире и кад се претња смрти одмара да се, мало

после, опет устреми...“

'У приповетци Авеши у лову, која је највише ратна, јер се 'у њој прича један албански ужас, албанска трагедија доиста изгледа сасвим друкче него у Нушићевој књизи о 1915 години. Оне авети од регрута које ноћу лудачки лутају по пустим љешким улицама тражећи мртваце да се бесомучно, животињски избезумљено отимају око њихових кошуља, ломећи им руке и ноге да их лакше свуку; и онај старији војник, „високи незграпни Рудничанин, кривих ногу, згрбљених огромних леђа“, који са свога живога тела скида кошуљу да је добаци младим паћеницима, из сажаљења, и ко зна 2 можда из страха да га сутра, мртва, онако исто не злостављају — ето то је Албанија! И Албанија се осећа у Ресимићу добошару, кад војска „одступа кроз кршеве, полумртва једна војска сва у ритама, што се напрезала, пентрала, стењала, цркавала и претварала у стрвине, и као колона скелета заустављала се да преноћи у селу неком пуном дивљих паса и људи“. И Албанија је у оној визији чопора дивљих Арнаута, који „крешти, превија се, урла и стеже мртвачке кошчине петорице регрута, што дрхте као уплашене мале тице“, ухваћени у пљачци коре хлеба; и осуђени на смрт, један полудели међу њима, пре него што ће га стрељати, „сав у ватри бунца: „Људи, ево переца, ево врућих переца, ево переца!“ Ето то је Албанија!

Читава фигура Ресимића Секуле, гротескна и трагична у исти мах, садржи у себи синтетизоване све одлике, и врлине и мане, једног тако честог типа нашег војника, који, обешењак и спадало, довитљив, дрзак, шерет, препреден, коцкар, дроњав и мастан, и одан и. поуздан, и храбар до невероватности, представља оно што је у исто време и највећа битанга и највећи јунак. Колико та жива и снажна слика својим сигурним реализмом одскаче од идеалне и небески наивне контрафе војника-сина отаџбине, послушног, дисциплинованог, који се на жртвеник Слободе пење мирно и кротко као пасхално јагње. И с друге стране, овде ћете наићи на више официре који се усред Албаније и албанских страхота распитују о најновијем указу о производствима, и мирне душе чашћавају печеним пилетом због кога је један војник стрељан као пљачкаш. Видећете да су чињени напорни маршеви, по мудром наређењу више команде, да се заузму „истакнути“ положаји пред непријатељем, а дроњави Ресула добошар, идући напред да први што упљачка, открије тек да се тамо откуда се целе ноћи непријатељ са стрепњом очекује, комотно шетају коморе