Srpski književni glasnik

Позоришни Преглед. - 145

требала да буде преживљена, да би се уметнички рад у погледу избора композиција могао прилагодити савременом схватању музичке уметности. Тиме би тај рад за трен постао приступачан нешто напреднијим елементима данашњег нараштаја, што би за несумњиву последицу имало јачање певачких зборова у нас, њихово подмлађивање, што у исти мах значи оспособљавање за више и највише уметничке задатке.

„Сметана“ је певао, ванредно. Јер сваки певач пева. Али „Сметана“ је певао и интересантне композиције, међу којима има и таквих које иду у технички и музикално најтеже које се у опште могу замислити, као дубоко импресивни зборови великога мистра Ферстра, нарочито његов збор Ванишас; па особито сложени и изразити зборови од Већеслава Новака, једног од највећих композиторских имена данашњице, „ДЛванаесш белих соколова и Балада на Багу, и најзад Мединија Глоговска од младога Аксмана, врхунац вокално-зборске технике, са којом је композицијом, поред Ферстровог Ванишас, „Сметана“ победио у Прагу.

Такав програм, у коме су била записана и имена старих и поштено изразитих мајстора Сметаке, Дворжака, Кржишковског, Фибиха, — дакле не ни традиционалистичка ни модернистичка искључивост — мами певаче тананијег уметничког чувства, и заједница је створена, и позитивни резултати су осигурани.

Шта би, дакле, у нас требало радити, да би се дошло до добрих резултата 2

(Свршетак у идућем броју.) МИЛОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ

НОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. РЕПРИЗА РИЧАРДА Ш.

Ричард Ш није трагедија једне душе коју волимо због нечег великог и племенитог, која пати и коју сажаљиво пратимо на њеном путу у беду и пропаст. То је, на против, једна драма чији нам је главни јунак грозан и гнусан због тога што гази по лешевима и кривих и правих, немилосрдан, отворених очију док га крв његових жртава прска по лицу. Једини циљ му је престо и власт. Кад гледамо како Ричард убија душе и тела на позорници, чини нам се као да је дигнута завеса над скривеним паклом човечје душе и света у коме живимо. Осећамо ону језу као кад се налазимо у каквој пустој кући, кроз чије разлупане прозоре фијуче ветар, болно, лудо, плачно, а ми седимо у тами и самоћи, и питамо се: зар није све као Чистилиште, у коме се чује само јецај и виде само после-