Srpski književni glasnik

148 Српски Књижевни Гласник.

Претходни програм за ову конференцију израђен. је зимус у Кану, притврђен у Булоњу. По томе програму. Ђеновска Конференција је имала да расправља само о економској, финансијској и саобраћајној обнови Европе. Политичка питања, као што су питања о разоружању, о репарацијама, о ревизији ратних обавеза, била су потпуно искључена. Али, на самоме почетку рада, видело се да ће се морати додиривати и та питања, која су у основи и главна сметња економскоме и финансијскоме консолидовању Европе. Председник Конференције, Факта, већ у своме поздравном говору, помиње да ће се и политичка питања расправљати, и да је руско питање најважније. Папа, у своме писму владици ђеновскоме, на почетку рада Конференције, поздравља Немачку са: етапdissima nobilisstma Germania. To, a Bemra a Oe3003HpHa Tpoпаганда у штампи совјетскога и германскога штаба, створило је неповољну, загушљиву атмосферу око Конференције. Пре свакога стварнога рада, све државе су биле подељене у два табора: један француски, у коме су били само Французи, и други где су били Британија и Италија; један за стриктно извршење уговора, други за попуштање. Две велике капиталистичке снаге и концепције. Конференција за читав месец дана није ништа стварно урадила, и непрекидно је била у кризама и у забунама.

После поделе ва комитете, — којом приликом су и мале државе које су “учествовале у рату, и неутралне силе, биле намерно запостављане, — Конференција је почела свој рад. Прво питање од вредности било је оно о дуговима Русије. Савезницима је Русија дуговала, које пре рата које за време рата, суму од две милиарде и шест стотина милиона енглеских фуната. Савезници су тражили од Совјетске Русије да призна цео тај дуг па да буде призната бе јиге као члан међународне заједнице и да евентуално добије нови зајам од (Савезника. На овај предлог Совјетска делегација је одговорила да она не може признати предратне и ратне дугове, и захтевала је да јој Савезници плате шест милиарди енглеских фуната, колико је Совјетска Република утрошила да се брани од разних Колчака, Јуденића, Ђеникина и Врангела, које су Савезници помагали. Докле су се о томе водили разговори, дотле су Немци и Руси закључили у Рапалу један уговор од цигло шест кратких параграфа. По првом параграфу, Немачка је признала бољшевичку владу бе јиге. Други, трећи и четврти параграф садрже одредбе по којима се немачки и руски дугови, ратни или прератни, дакле и они из уговора о миру у Брест-Литовску, поништавају. Немачка се одриче у. Русији свакога потраживања приватне својине, коју је бољшевичка влада национализирала, све донде докле бољшевичка влада не призна другим државама право повраћаја приватне својине њиховим поданицима; у томе случају Немачка има право нај-