Srpski književni glasnik

Политички. Преглед. 149

више повлашћене државе. Совјетска влада се одриче са своје стране опет свих репарација од Немачке у смислу чл. 116 Версаљскога Уговора. На овај начин Немачка је ударила Савезнике с леђа, а Совјетска Русија у лице; прва је хтела да промени Версаљски Уговор, друга да натера Савезнике да је признаду бе јшге и да јој опросте дугове. Како је Немачка призната уговорима о миру, то су Савезници морали да се оборе само на њу, и упутили су јој једну дисциплинарну ноту. У тој ноти речено је Немачкој да је радила иза леђа Конференције, и ако је сарађивала на Конференцији за општи споразум са Русијом; да Рапалски немачко-руски Уговор поништава извесна начела саме Конференције, те због тога нема обавезне вредности за Савезнике, и да, према томе, искључују Немачку из даљих разговора између Русије и осталих држава за економску обнову Европе. На ову ноту су Немци дали одговор из којега излази да се они не одричу Рапалскога Уговора, који су морали потписати, јер им се чинило да ће они бити искључени из светскога споразума са Русијом. Совјетски представници нису дали никакав одговор, јер им он није ни тражен, али су били врло задовољни својим ударцем. Овим цео овај жалосни инциденат, у коме се Лојд Џорџ није умео одржати на великој висини, није био свршен. Французи, којима није никако ишла у рачун ова бољшевичко-немачка маневра уложили су одмах оштар протест против немачкога поступка. Овај жестоки протест изазвао је био опет протест Немачке, и довео енглеско-француске односе до извесне затегнутости. Политички говор Поенкареов у Бар ле Дику 24 априла — у коме је јасно речено да Француска хоће извршење Версаљскога Уговора, и, ако нико други не пристане да Немачку нагна на то, Француска ће учинити то сама; да је немачкоруски Рапалски Уговор претња Пољској и Француској, и да ће Француска остати у Ђенови само под условом да се не учине никакве концесије Немачкој ни бољшевицима, — допринео је томе доста. Ултиматум бољшевика Пољској што је потписала ову протестну ноту кад по Ришком Уговору то није смела чинити, и гласови да постоји неки тајни додатак уговору и да је Лојд Џорџ знао раније за Рапалски немачкобољшевички Уговор, ствар су заплели још више. И крајем априла, дошло је до озбиљне кризе у Ђенови: прво, због руско-пољског неспоразума створенога нагомилавањем бољшевичке војске на руско-пољској граници и бунтовима у Горњој Шлезији; друго, због сукоба између делегације руске и савезничких експерата, због одрицања бољшевика да врате стране депозите које су узаптили по руским банкама и захтева да савезници врате руске депозите по европским банкама („Ми тражимо депозите на основу ваших принципа, говорио је један бољшевички делегат, али вам не дамо ваше депозите на основу наших принципа“); треће, због предлога британског