Srpski književni glasnik

150 Српски Књижевни Гласник.

о разоружању, који је добио облик обавезе сила да за десет година од дана уговора не нападају једне друге. Ова последња тешкоћа довела је нове предлоге од стране Француске и Бенеша, који је у Ђенови, изгледа, имао улогу вође Малог Споразума, и то успешну. И, докле су се у томе и могле наћи неке додирне тачке, дотле се нису могле наћи додирне тачке са бољшевистичким делегатима, који неће да признаду нити да врате страначке приватне својине конфисковане од стране Совјета у Русији. Енглези и Французи спремили су у томе међувремену сваки свој предлог за руску делегацију, у коме се у главноме излажу начин и услови под којима ће се Совјетској Русији помоћи у готову новцу, у капиталима, у техничкој снази, у машинама и свему што треба за обнову Русије (Енглеска би дала капитале, Француска локомотиве, вагоне и шине, Италија земљорадничку организацију, Белгија и Јапан новац за обнову рудника). Око услова за државне, ратне и приватне руске дугове у иностранству, као и за уређење приватне својине странаца у Русији, није се могло доћи до споразума међу савезницима, великим и малим. У питању о приватној својини странаца у Русији најзад је дошло до двојства. Белгија, која има приватне својине у Русији око седам милиарди франака, није пристала на предлог бољшевиста да се ова враћа власницима у виду вечитога закупа. Белгији су се придружили и Французи, који су остали на једној страни, док су на другој страни били Енглеска и Италија са другим државама, сем неутралних. Овакво држање Белгије, које и америчко јавно мњење ободрава, и Француске, изазвало је Лојд Џорџа да запрети раскидом Споразума на једној од седница у политичкоме комитету Ђеновске Конференције. У тренутку кад довршујемо овај хронолоши преглед догађаја у Ђенови, француски и белгијски делегати су отпутовали у своје земље, а тако исто и шведски председник владе Брантинг, који је закључио трговачки споразум са Совјетском Русијом.

Крај ове Конференције је близу; њен досадањи рад је имао ове позитивне резултате: зближење држава Малога Споразума, признање Малога Споразума као фактора и његово учешће у саветовањима Великога Споразума; одгађање плаћања аустријских ратних дугова за двадесет година; признање Совјетске Републике, и ако не формално. Чичерин и његово друштво изашли су одмах напред и остали у првом реду у Ђенови, и вештином и доследношћу своје политике. „Ми смо, уздисао је један политичар, према њима слабићи; док ми имамо сваки своју, дотле они имају само једну политику; док ми сви имамо нешто да изгубимо, дотле они имају да добију све... Какав год план за обнову Европе ми изнели, они имају бољи. Ми говоримо о реформи новчанога система и о стабилизирању курса, они предлажу светску поделу свих