Srpski književni glasnik

20 Српски Књижевни Гласник.

вани иза редарственога и солдачкога кордона и гледа банске сережане све крзном опшивених гајтана и никљасте картуше кавалериста ордонанаца, и каруце банске са грбовима, и пегавога малога коњића који вуче бубањ музике, чије трубе блеште на сунцу, те се једна жута блистава трака одбила и у дугом рефлексу пала преко улице на курију, и тамо пуже по сени амо тамо како год се један од трубача ту миче.

Када је бан излазио из цркве праћен својим сережанима у потпуном достојанству заменика Његовога Величанства Цара и Краља, као први главар Керп! Стоанае ет Уадотае, баш у оном моменту када је бан хтео да се попне у кочију, иза једног купа камења код старих каптолских врата, скочио је. неки млади разбарушени дечко и одапео три хитца из револвера један за другим: бум, бум, бум.

Акустика је била врло лоша, јер су детонацију прогутала дебела каптолска врата и куле, и тако је то више изгледало као да је неко бацио три даске, а не да су ту пали револверски хитци, и тако је ефект био потпуно промашен. Сережани, стражари, генерали, ађутанти, сви су одмах повукли мачеве, бацили се на атентатора, а бан, који је остао здрав и читав, цинички се насмехнуо, нешто рекао мађарски своме слузи, и кочија је одјурила у галопу без уобичајенога церемонијала. Установило се код полиције да је атентатор седмогимназијалац и да је био ради изазовнога владања и вишекратних прекршаја дисциплинарног реда бачен из гимназије пред осам дана, и да је пуцао из службене пиштоље, какима је снабдевена краљевска редарствена стража. Још истога вечера било је „помним извидима“ установљено да је атентатор примио ту службену пиштољу од Рудолфа Крањчеца, исто ученика седмога разреда гимназије. Догађаји су се даље развијали логичком и драматском брзином, и тако је син надстражара Крањчеца био суђен по неком извесном параграфу као судионик атентата и бачен богме пуномоћном пресудом кр. судбенога стола, који је стол седморице и те како потврдио, у Лепоглаву на три и пол године. Све се је то срушило на старога Флоријана као гром. И та главна расправа, и пред тиме смрт жене Јуле, и то како је он као отац стао пред трибунал и тамо морао да сведочи, све је то настало тако рекавши у двадесет и четири сата; још се човек није право