Srpski književni glasnik

Смрт Флоријана Крањчеца. 21

ни сабрао, а већ је све то минуло као црни облак, и живот је: опет даље потекао монотон и жалостан, дубок и тежак.

— Жена умрла, син у Лепоглави! Жена умрла, син у Лепоглави! Жена умрла, а син у Лепоглави!

То су биле неке као грозне фантастичне констатације, и стари Крањчец је стао да пије као безглав у оно време; и попивши тако на душак три пута по три деци шљивовице, он се враћао кући у касну ноћ као настрељен, и бацио се онако одевен у постељу, и захркао јако и гласно, и тако хркао све до свитања. Онда би се пробудио и констатирао да је жена умрла, а његов једини син да је у Лепоглави, напио се из флаше воде и опет хркао даље до јутра.

Живот, она нека тешка и масивна текућина што се као гломазна гваља неке лепљиве и масне материје разлева и ваља по празнини, тај животни тајанствени флујдум колао је даље својим смером и мотао са собом и месо и надстражарску доламу и мисли и службу старога надстражара, и он се је као прожвакана и самлевена материја ваљао даље по цревима ове големе и непознате монструозне сабласти што гута животе и људе и судбине и ждере срећу људску. Надстражар Флоријан Крањчец више није нигде редовито ручавао, него се тако вукао по крчмама од једне до друге, и где се напио тамо је и остао, да прогута свој гулаш све без тека и апетита, само толико да се не крепа од глади и да се има нешто у цревима на што се може налити деци ракије.

Стари је дубоко осећао како он то више нема сина и како је ишчупао тога свога сина једанпут за увек из свога срца; једанпут за увек и за вечна времена! Па ипак, тамо негде испод леве сисе, где је тобоже било место где се је под срцем у његово месо зарасао тај његов син, тамо је зевала нека дубока ужасна празнина, која се није дала залити никаком ракијом.

— Немам ја више сина! Он је у Лепоглави! Оно је нечастиви, а не мој син! Сам нечастиви!

Стари је дубоко осетио онога поподнева, тамо пред трибуналом код судбенога стола, да тамо поред њега на оптуженичкој клупи седи некако створење које носи до душе маску његовога сина, али ипак то није његов син, него неки полудели ужасни демон, који се ту појавио да га уништи и да му прождре јетру и срце. И тамо пред трибуналом, на